Evropski parlament je nedavno održao debatu o trenutnoj situaciji u Bosni i Hercegovini, posebno nakon prvostepene osuđujuće presude Suda BiH protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice, Kristijana Šmita. Ova presuda dovela je do novih tenzija u političkom životu BiH, a mnogi govornici su izrazili zabrinutost zbog stabilnosti zemlje.
Evropska komisija je izdala poziv da institucije Republike Srpske poštuju odluke Ustavnog suda BiH i da obustave zakone koji ugrožavaju pravni poredak. Takođe, političke aktere su pozvali da se vrate dijalogu kako bi se smanjile tenzije i izbegli dalji konflikti. U debati, koja je održana u gotovo praznoj sali, govornici su oštro kritikovali Milorada Dodika, optužujući ga za destabilizaciju BiH pod uticajem Moskve.
Evroposlanik Ondrej Kolar iz redova Evropske narodne partije (EPP) izjavio je da je Dodik „marioneta“ koja deluje u interesu Rusije. On je upozorio da bi dodatne tenzije mogle dovesti do vojnog angažovanja, ukazujući na ozbiljnost situacije. Tineke Strik iz Zelenih takođe je kritikovala Dodika, nazivajući ga „Putnovom marionetom na Balkanu“ koja je spremna da ispuni sve zahteve Moskve, čak i po cenu rata.
Milorad Dodik sprovodi separatističke pretnje, navode socijaldemokrati, ističući da njegovi potezi ozbiljno ugrožavaju teritorijalni integritet i suverenitet BiH. Matijaž Nemec je naglasio da Dodikovi postupci predstavljaju pretnju za evropsku budućnost Bosne i Hercegovine.
Međutim, iz političke grupe Patriote dolaze drugačiji stavovi. Oni pozivaju na prestanak napada na Banjaluku i na obustavu pravnih postupaka koje smatraju politički motivisanim. Ondre Ruže iz redova Patriota smatra da takvi potezi ne doprinose stabilnosti i da su u suprotnosti sa duhom Dejtonskog sporazuma.
Evropska komisija je kritikovala Banjaluku zbog usvajanja zakona koji zabranjuju rad pravosudnih institucija BiH na teritoriji Republike Srpske, kao i zbog registracije nevladinih organizacija kao stranih agenata. Kristof Hensen je ukazao na to da ovi zakoni podrivaju ustavni i pravni poredak BiH, negativno utiču na demokratske vrednosti i ugrožavaju osnovne slobode.
Tokom debate, prisutni poslanici iz Hrvatske su takođe izrazili svoje stavove. Karlo Resler je upozorio na opasnost od „srpskog sveta“, dok je Tomislav Sokol istakao da se previše pažnje posvećuje separatizmu, dok se umanjuje problem unitarizma. Željana Zovko je poručila evropskim poslanicima da „nemaju pojma o čemu govore“, ukazujući na složenost situacije u regionu.
Ova debata u Evropskom parlamentu ukazuje na rastuće zabrinutosti u vezi sa stabilnošću Bosne i Hercegovine i njenom budućnošću u okviru evropskih integracija. Od ključnog je značaja da se pronađe rešenje koje će omogućiti da se svi politički akteri vrate dijalogu i da se smanje tenzije kako bi se obezbedila stabilnost i napredak u regionu. U suprotnom, Bosna i Hercegovina bi mogla da se suoči sa ozbiljnim posledicama koje bi mogle ugroziti njen suverenitet i teritorijalni integritet.
U ovom kontekstu, međunarodna zajednica ima ključnu ulogu u posredovanju i podršci dijalogu među političkim akterima u BiH, kako bi se izbegle dalje konfliktnе situacije i kako bi se osigurala budućnost zemlje u okviru evropskih integracija. Stabilnost Balkana je od vitalnog značaja ne samo za samu BiH, već i za celokupnu Evropu.
