Doprinos sektora poljoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u periodu od 2001. do 2023. godine je minimalan, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). U proseku, poljoprivreda je doprinosila samo 0,11 procentnih poena u rastu BDP-a, dok je agroindustrija imala još manji doprinos od 0,08 p. p. U ovom kontekstu, prosečno učešće poljoprivrede u BDP-u iznosilo je 6,21%, a agroindustrije 3,8%.
Iako Srbija, zajedno sa Rumunijom, ima najveće učešće ovog sektora u rastu BDP-a u 2023. godini, vrednost poljoprivredne proizvodnje je dvostruko niža, a vrednost poljoprivrednih usluga čak četiri puta niža nego u Danskoj. Ova situacija se dodatno pogoršava nepovoljnim demografskim trendovima u ruralnim područjima, gde je pad stanovništva bio dvostruko brži nego u gradovima. U ruralnim naseljima, broj stanovnika se smanjio za 22,8% u poslednjih 20 godina, dok je ukupno stanovništvo Srbije opalo za 11,3%. Ovi trendovi su praćeni procesom demografskog starenja i nepovoljnom obrazovnom strukturom, pri čemu je samo svaki deseti stanovnik na selu imao tercijarno obrazovanje.
Rezultati analize RZS-a ukazuju na to da su strukturne promene u poljoprivredi dovele do zaustavljanja fragmentacije poseda, ali se nastavlja trend smanjenja broja gazdinstava koja se isključivo bave poljoprivredom. U 2012. godini, svaki peti stanovnik bio je angažovan u poljoprivrednim aktivnostima, dok je u 2023. godini taj broj pao na svakog šestog. Iako je produktivnost rada u poljoprivredi udvostručena, ona ostaje na jednoj od najnižih razina u Evropi.
Pad stanovništva u seoskim područjima je posebno izražen u poslednjoj deceniji. U periodu između 2011. i 2022. godine, seosko stanovništvo je opalo za 13,3%, dok je gradsko stanovništvo smanjeno za samo 3,5%. Ovi podaci ukazuju na smanjenje radne snage u poljoprivredi i dodatne izazove sa kojima se suočavaju ruralna područja. U nekim regionima, kao što su Zaječarska i Pirotska oblast, smanjenje seoskog stanovništva iznosi više od 25%.
U periodu od 2012. do 2023. godine, ukupan broj zaposlenih u Srbiji je porastao za 26,5%, dok je broj nezaposlenih smanjen za 57,8%. Na ruralnom području, zaposlenost je povećana za 7,2%, dok je broj nezaposlenih smanjen za 56%. Ovi podaci ukazuju na to da je ruralna ekonomija, uprkos izazovima, ipak zabeležila određeni napredak.
Prema podacima RZS-a, raspoloživo poljoprivredno zemljište je u poslednjoj deceniji smanjeno za 26,2%, sa 5,35 miliona hektara na četiri miliona hektara. Korišćeno poljoprivredno zemljište se takođe smanjilo, ali je u strukturi raspoloživog zemljišta udeo korišćenog zemljišta povećan. Najveći pad je zabeležen kod šumskih površina.
Na osnovu rezultata popisa poljoprivrede iz 2023. godine, registrovano je 506,3 hiljade porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, što predstavlja pad od 20% u odnosu na 2012. godinu. Ovaj trend se nastavlja, a dominantna grupa gazdinstava po veličini poseda su ona sa površinom od 2-10 hektara. Iako je broj ovakvih gazdinstava opao, njihovo učešće u strukturi zemljišta se povećalo.
Proces tranzicije poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ukazuje na kontinuirano smanjenje broja porodičnih gazdinstava, dok se istovremeno jačaju srednja gazdinstva. Ovi trendovi ukazuju na potrebu za reformama u sektoru poljoprivrede, kako bi se omogućio održiviji razvoj i povećanje proizvodnje. U svetlu ovih izazova, ključno je raditi na poboljšanju obrazovne strukture radne snage, kao i na jačanju ekonomskih kapaciteta ruralnih zajednica.
