Najstarija domorodačka plemena Ekvadora živjela su hiljadama godina u izolaciji, sve dok svet nije otkrio njihovo postojanje 50-ih godina prošlog veka. Jedno od takvih plemena su Huaorani, koji još uvek naseljavaju prašume Ekvadora. Ovo pleme se sporazumeva jezikom koji nije sličan ni jednom drugom jeziku i pre 40 godina prešli su sa lovačko-sakupljačkog načina života na stalno naseljavanje u šumskim selima.

Neki pripadnici ovog plemena su odbacili svaki kontakt sa spoljnim svetom i preselili su se u izolovana područja, gde su obično smatrali da je spoljni svet nesigurno mesto za život. Prvi susret sa civilizacijom nije dobro prošao, jer su američki misionari pokušali da ostvare kontakt tako što su Huaoranima spustili poklone iz aviona. Među stvarima su bile fotografije, koje su zbunile pleme, a oni su zaključili kako se radi o crnoj magiji. Kasnije su pronađeni misionari ubijeni.

Huaorani danas žive u džungli i koriste drevnu medicinu za lečenje bolesti. Kako bi bio što uspešniji, šaman izgovara molitvu pre nego što pleme krene u lov. Njihove mete najčešće su divlje svinje, ptice i majmuni, dok jelene ne love jer smatraju da su im oči previše slične ljudskim. Takođe koriste otrovne strelice u lov, ali to ne smatraju ubijanjem, već branjem plodova iz prirode.

Huaorani imaju izuzetno detaljno znanje o šumi u kojoj žive i većina njih se fokusira na sadašnjost. Kako je njihov jezik škrt kada je u pitanju govor o prošlosti i budućnosti, njihova jedina reč za buduća vremena zapravo znači sutra.

Jedan od razloga za sreću Huaorani plemena je njihov život u trenutku. Bez obzira na planove velikih naftnih kompanija, ili seče drveća koje bi mogle uništiti njihov dom, oni i dalje žive zadovoljno i srećno. Tesa Blenkov, koja je živela sa Huaorani plemenom pet dana, otkrila je da su oni stalno srećni i da to proizilazi iz njihove duboke povezanosti sa duhovnošću. Oni veruju u više biće i život nakon smrti, i svoju svrhu vide u zaštiti i očuvanju prirode.

Sve u svemu, Huaorani su još uvek jedno od retkih plemena koja su sačuvala svoj način života i tradiciju, uspevajući da opstanu u današnjem svetu. Njihov život u izolaciji očuvalo je njihovu sreću i duhovnost, što mnoge ljude može naučiti vrednosti jednostavnog života i značaja očuvanja prirode.