Republika Srbija je na aukciji prodala osamogodišnje državne obveznice u iznosu od 41,5 milijardi dinara, objavila je Uprava za javni dug.
Reotvorena je emisija osmogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 26. oktobra 2031. godine, prvi put emitovana 24. oktobra 2023. godine.
Obim aukcije iznosio je 44.419.470.000 dinara sa kuponskom stopom od 7,00 odsto.
Ovo otvara mogućnost za dodatno finansiranje budžetskih obaveza, koje su posledica vanrednih okolnosti izazvanih pandemijom kovida-19.
Pored toga, ova emisija obveznica je deo strategije upravljanja javnim dugom Republike Srbije za 2021. godinu, u skladu sa kojom je predviđeno da će se u tekućoj godini na domaćem finansijskom tržištu emitovati garantovane obveznice vrednosti do 260 milijardi dinara, bez izmene dosadašnjeg, najnižeg roka dospeća.
Kako je planirano, sredstva od prodaje obveznica upotrebiće se za izmirenje dospećih obaveza.
Podsećanja radi, izveštaji o javnom dugu koji se odnose na januar 2021. godine ukazuju da je sredstvo zaduživanja bile su kratkoročne obveznice Republike Srbije u iznosu od 43.789,9 dinara, i dugoročne obveznice, izdate u skladu sa zakonom koji reguliše javno zaduživanje, na iznos od 59,1 milijarde dinara.
Spoljni dug Srbije Izveštaji o javnom dugu koji se odnose na januar 2021. godine ukazuju da je ukupan spoljni dug Republike Srbije iznosio 28,5 milijardi dolara, za 3,9 odsto manje.
Navedeni iznos čini 70 odsto BDP-a Srbije, a kako se dodaje, najznačajniji udeo u ukupnom javnom dugu ima dug prema kreditorima multilateralnih institucija, koji iznosi 28,7 odsto obaveza prema inostranim kreditorima.
Podsećanja radi, izveštaji o javnom dugu koji se odnose na januar 2021. godine ukazuju da je sredstvo zaduživanja bile su kratkoročne obveznice Republike Srbije u iznosu od 43.789,9 dinara, i dugoročne obveznice, izdate u skladu sa zakonom koji reguliše javno zaduživanje, na iznos od 59,1 milijarde dinara.
Na osnovu informacija koje su dostupne na stranicama Ministarstva finansija, u 2020. godini, domaće finansijsko tržište se finansiralo emisijama obveznica sa pretežno kratkim rokom dospeća i uz relativno visoke prinose. U pogledu strukture duga, prema trećim licima sa stranim dinarskim obavezama, je 20,5 odsto.
Stručnjaci sa domaćih fakulteta naglašavaju da je javni dug od značaja za ekonomske procese, održiva finansiranja fiskalnih deficita, a time i za jačanje politike javnih investicija, s obzirom na to da su ga zemlje koristile za jačanje privrednog rasta i usporavanje ekonomske aktivnosti u kriznim periodima.
