Sveti Pajsije Svetogorac, rođen kao Prodromos u Kapadokiji 25. jula 1924. godine, bio je jedan od najznačajnijih svetogorskih staraca 20. veka. Kanonizovan je od strane Vaseljenske patrijaršije 13. januara 2015. godine, a proslavlja se 12. jula. Pajsije je zamonašen 1954. godine na Svetoj Gori, gde je proveo veći deo svog života posvećen duhovnosti.

Nakon učešća u Grčkom građanskom ratu 1949. godine, Pajsije je odlučio da se zamonaši i krene puta monaškog života. Njegova duhovna potraga vodila ga je kroz razne manastire na Svetoj Gori, gde je učio od različitih duhovnih učitelja. Njegovi duhovni putovanja obuhvatala su i odlazak na goru Sinaj, ali se zbog bolesti vratio na Svetu Goru gde je nastavio svoj duhovni rad.

Poslednje godine svog života proveo je van Svete Gore, u ženskom manastiru Sv. Jovana Bogoslova u Surotiju, kod Soluna, gde je preminuo 12. jula 1994. godine. Pajsije Svetogorac ostavio je iza sebe mnoge duhovne pouke i viđenja, koja su zabeležena od strane njegovih savremenika. Mnogi vernici širom pravoslavnog sveta smatrali su ga svetim još za njegovog života, a zvanično je kanonizovan tek 2015. godine.

Sveti Pajsije je poznat po svojim duhovnim poukama i savetima, a posebno su istaknute njegove reči o ljubavi. Njegov stav o ljubavi kao nečemu što treba širiti i deliti sa drugima, kako bi postala sve veća i snažnija, ostaje kao važna životna lekcija za mnoge. Njegova predanost Bogu i podvižnički trud inspirišu mnoge ljude širom sveta da žive u skladu sa hrišćanskim vrednostima.

Sveti Pajsije Svetogorac ostavio je neizbrisiv trag u istoriji pravoslavne duhovnosti i njegov lik i dela i danas se čuvaju i poštuju. Njegova posvećenost Bogu, ljubav prema bližnjima i duhovna mudrost čine ga istinskim svetiteljem koji se uvek sećamo i čijim se životom i primerom inspirišemo.