Duhovne zajednice od Britanije do Avganistana obeležile zimski solsticij

Miloš Radovanović avatar

Noćas su verske i duhovne zajednice širom sveta obeležile zimski solsticij i početak dužih dana. U Velikoj Britaniji, na drevnom spomeniku Stounhendžu, pagani, druidi i turisti su svirali bubnjeve i pevali do izlaska sunca. Danas će na severnoj hemisferi biti manje od osam sati dnevnog svetla, ali će dani postati duži do letnjeg solsticija u junu.

Zimski solsticij je astronomski događaj koji označava najkraći dan i najdužu noć u godini. To je trenutak kada se Sunce nalazi na najnižoj tački na nebu u odnosu na horizont, a posle toga počinje da se diže sve više, što znači da dani postaju duži.

Stounhendž je jedan od najpoznatijih spomenika u Velikoj Britaniji i svake godine privlači veliki broj posetilaca koji žele da prisustvuju ceremonijama koje se tamo održavaju povodom solsticija. Ovaj drevni kameni krug smatra se mestom gde se nekad održavale verske ceremonije i obredi, a danas je popularno turističko odredište.

Pagani i druidi su tradicionalno povezani sa prirodnim ciklusima i obredima koji obeležavaju promene godišnjih doba. Zimski solsticij je važan datum u njihovom kalendaru jer označava početak zime i obrat prema dužim danima. Ova ceremonija kod Stounhendža je prilika da se zajedno proslave prirodne promene i da se pokaže poštovanje prema prirodi.

Na severnoj hemisferi, zimski solsticij se obično dešava 21. ili 22. decembra, ali datum može da varira u zavisnosti od kalendara. Ovaj događaj ima dugu istoriju i važan je u mnogim kulturama širom sveta. U nekim tradicijama, zimski solsticij se smatra magičnim trenutkom kada se otvaraju vrata između svetova i kada se mogu ostvariti posebne želje.

Osim ceremonija kod Stounhendža, zimski solsticij se može obeležiti na različite načine, kao što su paljenje vatre, pevanje pesama, ples i različite vrste rituala. Mnoge verske i duhovne zajednice širom sveta imaju svoje tradicije i obrede koji se vezuju za ovaj događaj.

Zimski solsticij je važan i za poljoprivrednike jer označava početak zime i pripreme za novu sezonu. U nekim kulturama, ovaj datum se smatra vremenom za planiranje useva, pripremu zaliha hrane i obeležavanje novog ciklusa u prirodi.

U današnje vreme, zimski solsticij se često obeležava kao praznik koji simbolizuje obnovu, nadu i novi početak. To je prilika da se osvrnemo na proteklu godinu, da zahvalimo za sve što smo imali i da se pripremimo za sve što dolazi. Zimski solsticij nas podseća na važnost prirode i njenih ciklusa, kao i na našu povezanost sa svetom oko nas.

Ukupno gledano, zimski solsticij je važan datum koji ima duboko simboličko značenje u mnogim kulturama i tradicijama širom sveta. To je vreme kada se slavi priroda, obnavljanje i novi početak, te nas podseća na važnost povezanosti sa prirodom i svetom oko nas. Ceremonije poput one kod Stounhendža su prilika da se zajedno proslavi ova važna promena godišnjeg doba i da se pokaže poštovanje prema prirodi i njenim ciklusima.

Miloš Radovanović avatar

Obavezno pročitajte ove članke: