Dužina životnog veka Evropljana stagnira širom starog kontinenta, što predstavlja zabrinjavajući trend, posebno u Engleskoj, gde se beleži najveće usporavanje. Ove informacije dolaze iz najnovijeg istraživanja objavljenog u žurnalu Lancet Public Health, koje ističe alarmantne faktore koji utiču na zdravlje populacije.
Glavni uzroci stagnacije dužine životnog veka u Evropi uključuju lošu ishranu, masovnu fizičku neaktivnost i rastuću gojaznost stanovništva. Ova kombinacija faktora se pokazuje kao ključna prepreka za poboljšanje zdravstvenih pokazatelja. U istraživanju se navodi da je prosečan godišnji porast dužine životnog veka opao sa 0,23 godine u periodu od 1990. do 2011. godine na samo 0,15 godina u razdoblju od 2011. do 2019. godine. Ova statistika jasno ukazuje na to da se trendovi u zdravlju moraju hitno adresirati.
Engleska se suočava sa posebnim izazovima, jer su podaci pokazali da je stopa gojaznosti među njenim stanovnicima u porastu. Prema izveštaju, više od jedne trećine odraslih u Engleskoj je gojazno, a to predstavlja ozbiljan rizik za razvoj različitih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, srčane bolesti i određene vrste raka. Pored toga, nezdrav način ishrane i sveprisutna fizička neaktivnost dodatno pogoršavaju situaciju.
U kontekstu celokupne Evrope, stagnacija dužine životnog veka nije samo problem u Engleskoj. Naime, mnoge zemlje se suočavaju sa sličnim izazovima. Na primer, u zemljama Istočne Evrope, gde su ekonomski uslovi često teži, loša ishrana i visoke stope pušenja značajno doprinose smanjenju očekivanog trajanja života. Takođe, u nekim zapadnoevropskim zemljama, poput Španije i Italije, iako su zabeleženi visoki standardi zdravstvene zaštite, trendovi u gojaznosti i fizičkoj neaktivnosti počinju da utiču na opštu populaciju.
Važno je napomenuti da su uzroci stagnacije složeni i višedimenzionalni. Pored loše ishrane i fizičke neaktivnosti, socijalni i ekonomski faktori igraju značajnu ulogu. U urbanim sredinama, na primer, pristup zdravoj hrani može biti ograničen, a brzi način života često favorizuje brzu hranu koja je manje nutritivna. Takođe, ekonomska nejednakost može dovesti do različitih zdravstvenih ishoda, gde siromašniji slojevi populacije često imaju ograničen pristup zdravstvenim uslugama i obrazovanju o zdravlju.
S obzirom na sve ove izazove, stručnjaci upozoravaju da je neophodno preduzeti hitne mere kako bi se poboljšalo zdravlje stanovništva. To uključuje promovisanje zdravih životnih navika, kao što su pravilna ishrana i redovno vežbanje, kao i poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama. Takođe, važna je i edukacija javnosti o važnosti zdravog načina života i prevencija bolesti kroz različite kampanje i inicijative.
Zdravstveni radnici i donosioci odluka treba da se fokusiraju na stvaranje okruženja koje podržava zdrave izbore, uključujući pristup zdravoj hrani, sigurnim mestima za vežbanje i resursima za mentalno zdravlje. Takođe, važno je raditi na smanjenju stigma povezanih sa gojaznošću kako bi se podstakle pozitivne promene u ponašanju.
U zaključku, stagnacija dužine životnog veka u Evropi, a posebno u Engleskoj, zahteva hitnu pažnju i akciju. Razumevanje uzroka i implementacija strategija za poboljšanje zdravlja populacije su ključni koraci u prevenciji daljih problema i osiguranju dužeg i zdravijeg života za sve.
