Evropska centralna banka (ECB) donijela je odluku da ponovno snizi referentnu kamatnu stopu na 3,25%, što je rezultat zadovoljstva ECB-a padom inflacije. Inflacija je u septembru porasla za samo 1,7% u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj potez ECB-a će rezultirati padom euribora, što bi trebalo da dovede do smanjenja kamata na kredite u Srbiji koji su vezani za euro.
Tokom ove godine, euribor je pao sa 3,905% na 3,252%, što je rezultat smanjenja referentne kamatne stope ECB-a. Kamatne stope komercijalnih banaka u EU su takođe pale, što je rezultiralo povećanom potražnjom kredita među građanima i privredom.
U Srbiji, potražnja za kreditima je takođe porasla, posebno među građanima. Međutim, kamatne stope banaka koje posluju u Srbiji, većinom iz EU, nisu sasvim pratile trend smanjenja kamata. Kod stambenih kredita u evrima, prosečna ponderisana kamatna stopa za stare kredite u avgustu iznosila je 4,54%.
Nedavno su uvedene privremene mjere Narodne banke Srbije za ograničenje kamatne stope hipotekarnih kredita, što je rezultiralo blagim porastom kamatnih stopa. Kamatne stope na gotovinske kredite su takođe opale, ali su počele rasti u oktobru.
Kada je riječ o ozbiljnijim keš kreditima u evrima, kamatne stope i dalje rastu, iako euribor pada. Pitanje je hoće li banke u Srbiji pratiti trend smanjenja cijene kredita koji se događa u Evropi. Predsjednica ECB-a, Kristin Lagard, izjavila je da ne očekuje dalje smanjenje referentne kamatne stope bar do drugog kvartala iduće godine.
U uslovima povećane konkurencije i loših ekonomskih prilika, banke u EU bi mogle smanjivati kamatne stope kako bi privukle klijente. Međutim, banke u Srbiji ne moraju nužno slijediti isti put.
