Evropska komisija planira da pozove zemlje članice EU na hitno postizanje dogovora o ključnim potrebama u oblasti odbrane. Cilj ovog pristupa je pokretanje „projekata na pan-evropskom nivou velikih razmera“, kako se navodi u nacrtu dokumenta koji je Rojters dobio na uvid. Ovaj dokument o budućnosti evropske odbrane biće objavljen sledeće nedelje i predstavlja deo šireg plana da se ojača odbrambena sposobnost Evrope usled straha od ruskih vojnih akcija i neizvesnosti u vezi sa budućom zaštitom koju pružaju Sjedinjene Američke Države.
U nacrtu dokumenta, jasno se ističe da se Evropska unija suočava sa „bezbednosnom pretnjom bez presedana“, što je posebno naglašeno nakon povratka konvencionalnog rata u Evropu zbog ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Ovaj sukob je promenio geopolitičku klimu u regionu, čime su se stvorili novi izazovi za evropsku bezbednost.
Jedna od ključnih tačaka dokumenta jeste upozorenje da Evropa ne može više da uzima američke bezbednosne garancije zdravo za gotovo. Umesto toga, naglašava se potreba da evropske zemlje značajno poveća svoj doprinos da bi se održala snaga NATO-a, transatlantskog bezbednosnog saveza koji je od suštinskog značaja za evropsku sigurnost.
Dokument takođe rezimira i proširuje predloge predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, o olakšavanju evropskim zemljama da brzo povećaju potrošnju za odbranu. Ovi predlozi su naišli na odobravanje lidera EU na nedavnom samitu, što ukazuje na rastuću svest o potrebi za jačanjem odbrambene infrastrukture i sposobnosti unutar Unije.
Identifikovane su specifične oblasti u kojima Evropa ima „praznine u sposobnostima“. Ovo uključuje vazdušnu i protivraketnu odbranu, artiljeriju, municiju i projekte raketa, dronove, vojni transport, kao i ključne aspekte poput veštačke inteligencije, sajber ratovanja i zaštite infrastrukture. Ove oblasti su prepoznate kao prioritetne za unapređenje, kako bi se odgovorilo na savremene bezbednosne izazove.
U dokumentu se takođe naglašava da je na državama članicama EU da odluče koje projekte će pokrenuti u cilju rešavanja najhitnijih i najkritičnijih potreba. Ova decentralizovana strategija omogućava fleksibilnost u pristupu i omogućava svakoj zemlji da se fokusira na specifične izazove sa kojima se suočava.
Evropska unija, suočena sa izazovima koje donosi globalna geopolitička nestabilnost, postavlja prioritete koji će oblikovati budućnost njenog vojnog i odbrambenog kapaciteta. Ovaj korak prema samostalnijoj evropskoj odbrani dolazi u svetlu sve veće zabrinutosti o ruskoj agresiji i mogućim pretnjama koje bi mogle proizaći iz tih sukoba.
Kao što se može primetiti, fokus na jačanje evropskih vojnih kapaciteta odražava širu strategiju smanjenja zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država, dok se istovremeno nastoji osigurati da evropski narodi budu bolje zaštićeni od potencijalnih pretnji. Ovaj pristup može značiti i novi pravac u političkoj i vojnoj saradnji među zemljama članicama, što bi moglo dovesti do jačanja zajedničkih vojnih operacija i strategija.
Na kraju, jasno je da će evropska odbrana u budućnosti biti oblikovana ne samo trenutnim potrebama, već i dugoročnim strategijama koje će omogućiti kontinuitet i jačanje evropskog prostora bezbednosti. U svetu koji se brzo menja, prilagodljivost i spremnost na saradnju biće ključni faktori uspeha u očuvanju mira i stabilnosti na kontinentu.
