Ekosistem Baltika, jedan od najvećih ekosistema na svetu, koji se proteže duž devet priobalnih zemalja od Danske do Rusije, suočava se sa ozbiljnim problemima. Zbog izlivanja otpadnih voda koje sadrže azot i nitrate, oko 30% morskog dna u ovom moru pati od deoksigenacije. Osim toga, eutrofikacija, tj. prekomerna količina organske materije u vodi, postala je raširena, zajedno sa problemom niskog nivoa saliniteta. Ovi faktori ugrožavaju celokupan ekosistem Baltika i zahtevaju hitne mere kako bi se sprečilo dalje pogoršanje stanja.

Jedan od glavnih uzroka deoksigenacije u ekosistemu Baltika su otpadne vode koje se ispuštaju direktno u more, sadržeći velike količine azota i nitrata. Ovi hemijski elementi mogu uzrokovati ubrzan rast algi i biljaka u vodi, što dovodi do smanjenja kiseonika u vodi i poremećaja ravnoteže morskog ekosistema. Osim toga, eutrofikacija, uzrokovana prekomernom količinom organske materije u vodi, takođe doprinosi smanjenju kiseonika i može dovesti do pojave algi i bakterija koje dalje ugrožavaju živi svet u moru.

Niski nivo saliniteta vode takođe predstavlja ozbiljan problem za ekosistem Baltika. Salinitet, odnosno koncentracija soli u vodi, igra ključnu ulogu u održavanju ravnoteže ekosistema mora. Nizak nivo saliniteta može dovesti do promena u vrstama riba i morskih organizama koji nastanjuju ovo more, kao i do poremećaja u lancu ishrane. Osim toga, nizak nivo saliniteta može uticati na pH vrednost vode i stvaranje kiselih uslova koji su štetni za mnoge vrste morskih organizama.

Da bi se sačuvao ekosistem Baltika i sprečilo dalje pogoršanje stanja, neophodno je preduzeti hitne mere. Jedna od ključnih aktivnosti je smanjenje izlivanja otpadnih voda i kontrola emisija azota i nitrata u okolinu. Podizanje svesti o značaju očuvanja morskog ekosistema i edukacija o održivom korišćenju resursa takođe su važni koraci ka rešavanju ovog problema. Takođe je neophodno uspostaviti međunarodnu saradnju i zajedničke akcije devet priobalnih zemalja kako bi se zajednički rešavali problemi ekosistema Baltika.

Ekosistem Baltika je jedan od najbogatijih i najraznovrsnijih ekosistema na svetu, ali je i jedan od najugroženijih zbog različitih faktora kao što su deoksigenacija, eutrofikacija i nizak nivo saliniteta. Sve ove promene su posledica ljudskih aktivnosti i zahtevaju hitne akcije kako bi se sačuvao ovaj važan deo prirodne baštine. Očuvanje ekosistema Baltika nije samo pitanje zaštite jednog mora, već i očuvanja celokupne planetarne biosfere i očuvanja životne sredine za buduće generacije.

Ujedinjeni napori devet priobalnih zemalja u rešavanju problema ekosistema Baltika mogu imati značajan uticaj na očuvanje ovog dragocenog prirodnog resursa. Međunarodna saradnja, zajedničke inicijative i usvajanje održivih praksi u korišćenju resursa mogu voditi ka poboljšanju stanja ekosistema Baltika i stvaranju održive budućnosti za sve nas. Važno je da svi shvatimo važnost očuvanja morskih ekosistema i preduzmemo konkretne korake ka zaštiti prirode i očuvanju životne sredine. Jer samo zajedničkim delovanjem možemo sačuvati ekosistem Baltika i omogućiti da procveta u svojoj punoj lepoti i bogatstvu.