Eksproprijacija zemljišta u opštinama Zubin Potok i Leposavić se nastavlja. Konačnu odluku o oduzimanju preko 100 hektara zemlje u vlasništvu Srba, a za potrebe izgradnje policijskih baza, donela je kosovska vlada krajem maja ove godine, i pored svih žalbi i protesta vlasnika, odluke suda u Prištini da je ona nezakonita, kao i intervencije međunarodne zajednice.

Kada je jednog dana došao da obiđe svoj voćnjak u selu Jasenovik nedaleko od Zubinog Potoka, Marko Jakšić je zatekao ograđen deo svog imanja kao i nekolicine svojih komšija. Tu je ubrzo nikla policijska baza.

„Niko me nije ni obavestio, niko mi ništa nije javio, niko mi ništa nije kazao, jednostavno su došli sa građevinskim mašinama, to uzeli, ogradili i prisvojili kao da je njihovo. Jedini način na koji sam saznao jeste, u službenom listu sam pročitao da je ta parcela od 21 ar, ponavljam Čeperkovo brdo, uzeta i da mi je faktički oteta. Do dana današnjeg, niko me o tome nije ni obavestio, ni govorio, ni pričao“, kaže Marko Jakšić, meštanin Zubinog Potoka.

I u selu Dren, u opštini Leposavić, započeta je izgradnja slične baze, ali su pojedini vlasnici imanja uspeli da spreče da se to dogodi i na njihovim parcelama.

„Izbačeno je osam hektara od ljudi koji su uspeli na sudu da dobiju potvrdu da je eksproprijacija nije urađena po zakonu. Znači, sud je doneo odluku da ceo proces eksproprijacije u stvari nije urađen po zakonu, ali je to prihvaćeno samo za one građane koji su imali validna dokumenta i validne papire. Znači samo za osam hektara, dok je ostalih 96 hektara i dalje se sprovodi eksproprijacija iako se zna da to nije bilo po zakonu“, naveo je Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture.

Skoro dve godine traje borba meštana Drena i Jasenovika, ali i još nekoliko sela u opštinama Zubin Potok i Leposavić da zadrže svoju imovinu.

„Ne verujem u pravdu, ne verujem da tako kažem ni u ovaj način vladanja, ne verujem da ovde bilo šta mogu da ostvarir. Od te svoje zemlje, dok je ovakvo stanje i dok je ovakvo vreme i dok Republika Srbija ne krene malo ozbiljnije i žešće da štiti Srbe ovde na prostoru KiM ja ne mogu da očekujem ama baš nikakvu pravdu“, ističe Jakšić.

Iz Beograda je, i na početku procesa eksproprijacije, a i sada posle konačne odluke kosovske vlade, upućen zahtev međunarodnoj zajednici da to spreči, na šta su zemlje Kvinte, Kancelarija Evropske unije i OEBS istakli da je vlada u Prištini prekršila sopstvene zakone i propise. Prištinski zvaničnici su ponovili da je sve po zakonu.

„Prvo, po ovom zakonu koji je trenutno aktivan nemoguće da se eksproprijacija vrši zarad građena policijskih stanica, policijskih baza, jer je eksproprijacija moguća samo u svrhu javnog dobra, a policijske baze ili vojne baze ne mogu da se smatraju kao javna korist za građane. Vlada je čak donela drugi zakon koji sada omogućava eksproprijaciju zarad svrhe bezbednosti. Ali taj zakon je usvojila vlada ali nikad nije prošao kroz skupštinu jer kosovska skupština nije funkcionalna u potpunosti pa poslednjih pola godine ili čak i jače“, navodi Rapajić.

Eksproprijacija je moguća samo zbog izgradnje objekata od javnog značaja. Osim toga što poligoni, kasarne i telekomunikacioni objekti, za vojne, policijske i druge organe bezbednosti to nisu, javna rasprava sa vlasnicima parcela održana je tek posle oduzimanja, iako zakon nalaže obrnuto.