Prinčevi Vilijam i Hari su se probudili 31. augusta 1997. godine i saznali su da je njihova majka, princeza Dajana, preminula nakon saobraćajne nesreće u Parizu. Princ Čarls, njihov otac, odlučio je da im ne saopšti vest odmah, već ih pusti da se naspavaju pre nego što im se životi zauvek promene. Te jutro su bili u škotskom zamku Balmoral, dok je cela kraljevska porodica otišla u crkvu Kreti Kirk, gde nije bilo pominjanja princeze Dajane.
Princ Hari se kasnije prisetio tog jutra u svojim memoarima „Rezerva“, opisujući kako su otišli u crkvu Keti Kirk i kako su ljudi ostavljali cveće i poklone ispred kapija zamka. Princ Vilijam je takođe govorio o tom trenutku tokom Generalne skupštine Crkve Škotske, ističući da je pronašao utehu u škotskoj prirodi nakon smrti svoje majke.
Ovo jutro je ostavilo dubok trag na oba princa, koji su se suočili sa gubitkom majke u tako mladim godinama. Njihova veza sa Škotskom je postala još jača nakon tog događaja, a sećanja na tog jutra su im ostala duboko urezana u pamćenje. Smrt princeze Dajane je potresla celu svetsku javnost, ali je posebno teško pogodila njena sinove, koji su morali da se suoče sa tim bolnim iskustvom u javnosti.
Iako je prošlo više od dve decenije od tog tragičnog događaja, sećanje na princezu Dajanu i jutro posle njene smrti i dalje ostaje svežo u sećanju njenih sinova. Njihova ljubav prema majci i sećanje na teške trenutke koje su prošli zajedno su ih učinili jačim i povezanim, ne samo sa svojom majkom, već i sa Škotskom, koja im je pružila utehu i podršku u tim teškim trenucima.
