Pisac i novinar Marko Lopušina predstavio je danas svoju trotomnu „Enciklopediju srpske dijaspore“, koju je objavio Službeni glasnik. Ova enciklopedija, kako je Lopušina naglasio na promociji u knjižari „Geca Kon“, predstavlja krunu njegovog dosadašnjeg rada i ima za cilj da sačuva od zaborava Srbe koji su se borili za nacionalni identitet, tradiciju i institucije, s posebnim naglaskom na Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).
Lopušina je tokom promocije istakao da je enciklopedija rezultat njegovog dugogodišnjeg istraživanja i posvećenosti temi srpske dijaspore. On je rekao da je tokom krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada je prvi put došao u kontakt sa srpskim gastarbajterima i političkom emigracijom u Štutgartu, shvatio koliko je važno dokumentovati njihove sudbine i doprinos srpskom narodu. Tada se zarekao da će pisati o Srbima i njihovom životu u inostranstvu, što je i bio motiv za stvaranje ovog dela.
„Enciklopedija srpske dijaspore“ obuhvata razne aspekte života Srba van domovine, uključujući njihove običaje, tradiciju, kao i značajne ličnosti koje su obeležile srpsku zajednicu u svetu. Lopušina je napomenuo da je u enciklopediji prikazano mnogo više od samog geografskog rasprostranjenja Srba; ona osvetljava i kulturne, društvene i duhovne aspekte života dijaspore.
Na promociji su se okupili mnogi ljubitelji književnosti, istoričari i predstavnici srpske dijaspore, koji su se složili da je ovom enciklopedijom stvoren značajan resurs za razumevanje srpske zajednice u svetu. Lopušina je istakao važnost očuvanja srpskog identiteta i tradicije, posebno u svetlu globalizacije koja često dovodi do gubitka kulturnog nasleđa.
Osim što je enciklopedija važan izvor informacija, ona takođe ima i emocionalnu težinu, jer beleži sudbine mnogih Srba koji su morali da napuste svoju domovinu zbog rata, ekonomskih prilika ili političkih pritisaka. Lopušina je naglasio da je svaki unos u enciklopediju rezultat temeljitog istraživanja i razgovora sa ljudima koji su imali različita iskustva u dijaspori.
Ovaj projekat nije bio lak, a Lopušina je podelio i izazove sa kojima se suočavao tokom pisanja. Prikupljanje podataka, kao i osiguravanje tačnosti informacija, zahtevalo je mnogo vremena i truda. Ipak, on je istakao da je bila velika čast raditi na ovom delu, jer je ono postalo deo šireg pokušaja da se Srbija i njen narod predstave u najboljem svetlu.
Promocija enciklopedije izazvala je veliko interesovanje medija i javnosti, a Lopušina je iskoristio priliku da pozove sve zainteresovane da se uključe u očuvanje srpske kulture i tradicije. On je naglasio da je važno ne samo dokumentovati prošlost, već i aktivno raditi na jačanju srpskog identiteta i zajedništva u budućnosti.
Na kraju, Lopušina je zahvalio svima koji su doprineli realizaciji ovog projekta, kao i onima koji su ga podržavali tokom godina. On veruje da „Enciklopedija srpske dijaspore“ može poslužiti kao inspiracija i vodič za buduće generacije, kako bi se njihova kultura i tradicija nastavile prenositi na mlađe naraštaje.
Ova enciklopedija je više od obične zbirke podataka; ona je svedočanstvo o srpskom narodu, njegovim vrednostima i tradicijama, kao i njihovim borbama i postignućima širom sveta. Lopušina se nada da će ova knjiga podstaknuti mlade ljude da se zainteresuju za svoju istoriju i identitet, te da će doprineti jačanju srpske dijaspore i njenom značaju u globalnom kontekstu.
