Energetski pasoš je ključni dokument za energetsku sanaciju zgrada, što donosi finansijske uštede, ali i smanjuje emisiju CO2. Igor Ćurčić iz Javnog preduzeća „Gradsko stambeno“ ističe da ova investicija dugoročno donosi značajne uštede i ima pozitivan uticaj na ekologiju. Osim finansijskih benefita, energetska sanacija ima estetski i bezbednosni aspekt, posebno kod oštećene fasade.

Prema zakonu o planiranju i izgradnji, svaka nekretnina morat će imati energetski pasoš radi prodaje ili overe kupoprodajnog ugovora. Ćurčić naglašava da je ovaj proces već prisutan u EU zemljama te će se i u Srbiji morati prilagoditi, s rokom od deset godina za energetske sanacije. Trenutno, u Beogradu je mali broj zgrada s energetskim pasošem, ali Ćurčić poziva upravnike da se jave za više informacija.

Trošak energetske sanacije po stanu iznosi nekoliko hiljada dinara i može se otplatiti u 60 rata kako bi se ublažio uticaj na budžet. Sam postupak podrazumeva podnošenje zahteva za sanaciju, izradu elaborata te praćenje ušteda. Nakon upotpunog procesa, zgrada će biti mirna 30 do 40 godina te će ulaganje biti isplativo.

Ćurčić ističe da zgrade s obavljenim radovima leti ne zahtevaju klimatizaciju, dok je zimi minimalna potrošnja toplotne energije. Ako je stolarija kvalitetna, grejanje čak možda neće ni biti neophodno. U ovom procesu, stručne službe su na raspolaganju za svaku vrstu pomoći, a energetski pasoš postaje ključan faktor za ekonomičnost i ekološku održivost.

Kao zaključak se može izvući da je energetska sanacija ključan korak ka ekonomičnijem i ekološki osvešćenijem društvu te se preporučuje građanima da se informišu o ovom procesu radi dugoročnih benefita.