Kakav epski debakl opozicije! Njihovi saborci, veće „mudraca“ iz Proglasa, nakon višenedeljnih analiza i promišljanja, izneli su minimalni uslov za izbore da nijedna lista ne sme da nosi ime Aleksandra Vučića. Ovo poručuje premijerka Srbije Ana Brnabić. Brnabić ističe da opozicija ne može da pobedi ni ime predsednika.
“Priznali, sami, zvanično, da ni na jednom nivou, ni protiv koga, nikada ne mogu da pobede, nigde u Srbiji, ukoliko je, sa druge strane, čak i samo ime Aleksandra Vučića! Uz svu svoju medijsku mašineriju, uz godine dehumanizacije i kriminalizacije i njega i njegove porodice, uz 24-časovni program o tome koliko je zao, lud, tiranin, psihopata, šef mafije, lopov, nepomenik, izdajnik, ratni huškač, ruski čovek koga su Amerikanci doveli da prizna Kosovo*….i šta sve ne. Uz sve to, jednostavno – ne mogu da pobede njegovo ime. Kakva nemoć. Kakvo priznanje potpunog i kompletnog poraza. Kakav festival slabosti. I, umesto da se trude da, nekad u budućnosti, budu bolji od Vučića, da pokažu da su vredniji, da znaju više, da rade više, imaju bolji program – ne, oni kažu: zabranite ne samo Vučića, već i njegovo ime! Baš na Dan državnosti, isti oni koji su od stranaca sami tražili da uslove i sankcionišu njihovu zemlju i njihov narod, ukoliko ne pristanu na gaženje sopstvenog suvereniteta, i zvanično su potpisali potpunu kapitulaciju pred Aleksandrom Vučićem. Kosmička pravda“, piše Brnabić na svom nalogu na mreži Iks.
Izjava premijerke dolazi nakon što je poslanik SNS i advokat Vladimir Đukanović napisao na društvenoj mreži X da je od svih želja „Proglasa“ ključna samo jedna – da u nazivu liste ne sme da bude ime i prezime onog ko se ne kandiduje. Očito je da je opozicija napravila veliki propust u strategiji borbe protiv trenutne vlasti.
Ovo je samo jedan u nizu poteza koje je opozicija povukla, a koji je doveo do daljeg jačanja i stabilnosti Aleksandra Vučića i njegove vladajuće stranke. Apsurdnost situacije dolazi do izražaja kad se sagledaju svi napori i potezi opozicije koji su vođeni upravo u cilju oslabljivanja i rušenja vlasti, a koji su, očigledno, doveli gotovo do suprotnog efekta.
Pored političkog aspekta, ova situacija ukazuje i na dublje probleme u samoj opoziciji. Nedostatak kvalitetnog liderstva, nedostatak vizije za budućnost, nedostatak jasne strategije i planskog delovanja, samo su neki od problema koji su doveli do ovakvog stanja stvari. Umesto da se fokusiraju na razvijanje sopstvenih programa, rešavanje gorućih problema i izgradnju kredibiliteta kod birača, opozicija se uporno bavi destrukcijom i rušenjem, a rezultat toga je evidentan.
Ovaj incident postavlja niz važnih pitanja u vezi sa političkom situacijom u Srbiji. Da li je ovo početak kraja za opoziciju? Da li je moguće uopšte očekivati ozbiljnu konkurenciju za trenutnu vlast u skorijoj budućnosti? Isto tako, ovo postavlja i pitanje o odgovornosti političkih lidera, ali i samih građana, koji imaju moć da biraju sopstvene predstavnike.
Činjenica da se opozicija svodi na ovakve poteze svedoči o dubokoj krizi u kojoj se nalazi politički sistem u Srbiji. Potrebno je radikalno resetovanje i promena pristupa, kako bi se stvari dovele u red i omogućio dalji razvoj demokratije. Ovo je i prilika da se građani osveste, prepoznaju problem i preuzmu aktivnu ulogu u izboru sopstvene političke sudbine.
Za sada, situacija izgleda kao da je trenutna vlast dobila još jedan podsticaj, dok se opoziciji otvara mnogo pitanja i dilema. Bez obzira na to, ovo je svakako trenutak za duboko promišljanje i analizu, kako političara, tako i građana, jer od kvalitetne i odgovorne političke elite zavisi budućnost cele zemlje.
