Prošle godine, broj zaposlenih u Evropskoj uniji u starosnoj dobi između 20 i 64 godina dostigao je 197,6 miliona, što predstavlja stopu zaposlenosti od 75,8 odsto. Ovaj rezultat je najviši udeo zaposlenih otkako je 2009. godine zabeležen ekonomski pad. Ove podatke je objavila Kancelarija EU za statistiku, Evrostat. U poređenju sa prethodnom godinom, stopa zaposlenosti je povećana za 0,5 procentnih poena, dok je u odnosu na 2020. godinu porasla za 1,2 odsto.
Statistika pokazuje da su među zemljama članicama EU najviše stope zaposlenosti zabeležene u Holandiji, gde se ona kreće oko 83,5 odsto, Malti sa 83 odsto, kao i u Češkoj, koja beleži 82,3 odsto. Ove brojke ukazuju na to da su ove zemlje uspešno stvorile povoljno okruženje za zapošljavanje, što može biti rezultat različitih ekonomskih politika i investicija u razvoj tržišta rada.
S druge strane, najniže stope zaposlenosti zabeležene su u Italiji sa 67,1 odsto, Grčkoj sa 69,3 odsto, kao i Rumuniji sa 69,5 odsto. Ove zemlje se suočavaju sa izazovima koji mogu uključivati visoku nezaposlenost, posebno među mladima, kao i strukturne probleme u ekonomiji koji otežavaju rast zaposlenosti.
Pored stope zaposlenosti, Evrostat je takođe izneo podatke o prekvalifikaciji. U Evropskoj uniji, stopa prekvalifikacije, koja se odnosi na ljude sa visokim obrazovanjem koji se zapošljavaju u zanimanjima koja ne zahtevaju toliko visok nivo obrazovanja, iznosila je 21,3 odsto prošle godine. Ovaj fenomen može ukazivati na neusaglašenost između obrazovnog sistema i potreba tržišta rada, što može dovesti do gubitka potencijalnih talenata i smanjenja produktivnosti.
Među zemljama EU, najviše stope prekvalifikacije zabeležene su u Španiji sa 35 odsto, Grčkoj sa 33 odsto i Kipru sa 28,2 odsto. Ove brojke ukazuju na to da su mnogi visokoobrazovani pojedinci prisiljeni da prihvate poslove koji su ispod njihovog nivoa obrazovanja, što može izazvati frustraciju i smanjiti motivaciju za dalje profesionalno usavršavanje. S druge strane, zemlje kao što su Luksemburg, sa stopom prekvalifikacije od samo 4,7 odsto, Hrvatska sa 12,6 odsto i Češka sa 12,8 odsto, pokazuju da su stvorile uslove koji omogućavaju bolje usklađivanje obrazovanja i tržišta rada.
Ovi podaci sugerišu da se EU suočava sa izazovima u pogledu zaposlenosti i obrazovanja, koji zahtevaju pažnju i intervencije na nivou politika. Potrebno je razvijati strategije koje će podsticati zapošljavanje, posebno među mladima i onima s visokom stručnom spremom, kao i osigurati da obrazovni sistemi budu u skladu sa potrebama tržišta rada.
Visoka stopa zaposlenosti u nekim zemljama EU može se pripisati različitim faktorima, uključujući ekonomski rast, investicije u infrastrukturu i inovacije, kao i politike koje podstiču zapošljavanje. U suprotnosti, zemlje s nižim stopama zaposlenosti često se suočavaju sa ekonomskim problemima, kao što su visoka nezaposlenost i strukturne slabosti koje otežavaju privlačenje investicija.
Kako bi se poboljšala situacija, važno je da zemlje članice EU rade na unapređenju obrazovnih programa, pružanju obuka i prekvalifikacija, kao i uspostavljanju čvršće saradnje između obrazovnih institucija i poslodavaca. Takođe, potrebno je raditi na smanjenju prekvalifikacije i obezbediti da visokoobrazovani pojedinci mogu pronaći poslove koji odgovaraju njihovim veštinama i kvalifikacijama.
Sve ove mere su ključne za jačanje tržišta rada u EU i osiguranje održivog ekonomskog rasta u budućnosti.
