Evropska unija neće produžiti trilateralni sporazum o tranzitu gasa koji ističe na kraju ove godine, izjavila je evropska komesarka za energetiku Kadri Simson na sastanku odbora Evropskog parlamenta. Ovaj potez znači da će se EU osloniti na alternative za snabdevanje gasom, umesto da potpisuje novi sporazum sa Rusijom i Ukrajinom.

Komisarka Simson ističe da EU nije zainteresovana za produženje važnosti ugovora o tranzitu gasa sa Rusijom i Ukrajinom. Umesto toga, ističe da postoje alternativna rešenja za snabdevanje gasom, posebno za zemlje koje i dalje dobijaju gas preko Ukrajine. Među njima je i Mađarska, preko koje se snabdeva i Srbija i gde postoje deo rezervi u zakupljenim skladištima. Trenutno, Evropa dobija oko 12 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje preko Ukrajine, dok je pre početka rata u Ukrajini ta količina iznosila 155 milijardi kubnih metara.

Analitičari smatraju da bi prekid sporazuma o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine mogao da dovede do blagog rasta evropskih cena gasa, ali da ne bi ugrozio ukupnu energetsku bezbednost Evrope. Takođe, količina gasa koji iz Rusije dolazi u EU kao tečnjak ili prirodni gas (LNG), nije pod sankcijama.

Ovaj potez Evropske unije predstavlja važan korak ka diversifikaciji snabdevanja gasom i smanjenju zavisnosti od Rusije. Takođe, ističe se važnost investiranja u infrastrukturu za snabdevanje, skladištenje i transport gasa kako bi se osigurala stabilnost snabdevanja u budućnosti.

Ovaj potez takođe otvara nove mogućnosti za zemlje koje se snabdevaju gasom preko Ukrajine, poput Srbije, koja sada može razmatrati alternativne pravce snabdevanja, poput bugarskog pravca.

U svetlu odluke Evropske unije da ne produži važnost ugovora o tranzitu gasa, važno je pratiti dalji razvoj situacije i moguće uticaje na snabdevanje i cene gasa u Evropi. Takođe, ova odluka otvara prostor za dalje pregovore i dogovore o alternativnim pravcima tranzita gasa, što može imati dugoročne uticaje na energetsku politiku i stabilnost snabdevanja u regionu.