Ministarstva finansija Evropske unije su danas započela razgovore o uspostavljanju zajedničkog odbrambenog fonda koji bi imao za cilj kupovinu i posedovanje vojne opreme, kao i naplaćivanje članicama naknade za korišćenje te opreme. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se EU suočava s potrebom za povećanjem odbrambenih izdataka, a da pritom ne opterećuje nacionalne budžete dodatnim dugom.
Predloženi fond, poznat kao „Evropski odbrambeni mehanizam“ (European Defence Mechanism – EDM), predstavio je istraživački centar Brugel, a vest je prenela agencija Reuters. Ovaj mehanizam bi mogao omogućiti članicama EU da zajednički ulažu u vojnu opremu, čime bi se smanjila potreba za individualnim troškovima koje svaka zemlja nosi posebno.
Više zemalja članica EU je izrazilo podršku ovom predlogu, tvrdeći da bi uspostavljanje takvog fonda moglo biti „tehnički relativno jednostavno“. Ovaj model bi se mogao zasnivati na sličnom sistemu koji je korišćen tokom finansijske krize u evrozoni, kada su stvoreni fondovi za spasavanje koji su omogućili pomoć zemljama u finansijskim teškoćama.
EU već razmatra mogućnost povećanja vojnih izdataka za 800 milijardi evra u naredne četiri godine. U okviru tog plana, predviđeno je opuštanje fiskalnih pravila za odbrambene investicije i zajedničko zaduživanje za velike odbrambene projekte. Međutim, ovakve opcije mogu dodatno povećati nacionalni dug, što predstavlja ozbiljnu zabrinutost za mnoge zemlje članice koje već imaju visok nivo zaduženosti.
Brugelov predlog bi mogao da reši ovaj problem tako što bi deo odbrambenih ulaganja bio van nacionalnih knjiga, čime bi se smanjio pritisak na nacionalne budžete. Na taj način bi se omogućilo da se vojne investicije finansiraju kroz zajednički fond, umesto da se opterećuju računovodstveni sistemi pojedinačnih zemalja.
Jedna od zanimljivih karakteristika ovog fonda je mogućnost da prihvati članice i van EU, kao što su Velika Britanija, Ukrajina ili Norveška. Ovo bi moglo dodatno ojačati saradnju u oblasti odbrane među zemljama koje dele slične bezbednosne interese.
Kao što je navedeno, fond bi posedovao opremu koju kupuje, a dug koji bi nastao za njeno finansiranje bi ostao u knjigama EDM-a, umesto da opterećuje nacionalne račune. Ovaj pristup bi mogao privući više zemalja da se uključe u zajedničke odbrambene projekte, jer bi im to omogućilo da smanje svoje individualne troškove i zaduženja.
U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i bezbednosnih izazova, kao što su sukobi u Ukrajini i rastući pritisci sa strane drugih globalnih sila, jačanje odbrambenih kapaciteta EU postaje sve važnije. EU se suočava s potrebom da poboljša svoju kolektivnu bezbednost i sposobnost reagovanja na krizne situacije.
Zajednički odbrambeni fond mogao bi pružiti potrebne resurse za modernizaciju vojnih snaga država članica, kao i za istraživanje i razvoj novih tehnologija u oblasti odbrane. Ovaj mehanizam bi takođe mogao olakšati saradnju među zemljama članicama, omogućavajući im da zajednički razvijaju i dele vojne resurse.
S obzirom na sve veće izazove s kojima se EU suočava, uspostavljanje Evropskog odbrambenog mehanizma moglo bi biti ključni korak ka jačanju kolektivne bezbednosti i jačanju odbrambenih kapaciteta unije. Ovaj fond bi mogao da predstavlja novu eru u pristupu evropske odbrane, omogućavajući članicama da efikasnije odgovore na pretnje i izazove u budućnosti.
