Zemlje članice Evropske unije (EU) su se pripremile za glasanje o kontramerama na američke tarife na čelik i aluminijum, koje je zakazano za sredu, 9. aprila. Ova odluka dolazi kao odgovor na poteze američke administracije, koja je uvela tarife koje pogađaju mnoge zemlje, uključujući i članice EU. Visoko pozicionirani zvaničnik EU je potvrdio da će predlog Komisije biti usvojen ako se ne usprotivi kvalifikovana većina od 15 zemalja članica koje predstavljaju 65% stanovništva EU.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, oštro je kritikovala nove američke carine i najavila da EU priprema kontramere. „Evropa je u završnoj fazi prvog paketa mera kao odgovor na prve carine na čelik, a pripremamo i dodatne mere ako pregovori ne budu dali rezultate“, izjavila je Fon der Lajen. Ova izjava naglašava odlučnost EU da se suprotstavi američkim tarifama koje su pokrenule tenzije u međunarodnoj trgovini.
Američki predsednik Donald Tramp je uveo recipročne carine za više od 180 zemalja i teritorija, uključujući i EU. Ovo je izazvalo zabrinutost među evropskim liderima, koji se plaše da bi ovi potezi mogli dovesti do trgovinskog rata. Trampova administracija je 2. aprila proglasila „Dan oslobođenja“, čime je najavljeno uvođenje dodatnih tarifa, uključujući carine od 25% na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje. Ove tarife dolaze posle ranije uvedenih carina na čelik i aluminijum.
Carine koje je Tramp uveo su rezultat njegove politike „Amerika na prvom mestu“, koja se fokusira na zaštitu američke industrije i radnih mesta. Ipak, ovi potezi su naišli na osudu mnogih međunarodnih partnera, uključujući i EU, koja smatra da su tarife neopravdane i da će negativno uticati na globalnu ekonomiju.
EU je već započela proces pripreme odgovora na američke tarife. Prema izjavama iz Brisela, evropski lideri smatraju da je neophodno zaštititi svoje tržište i industrije od nepravedne konkurencije. Očekuje se da će kontramere uključivati tarife na američke proizvode, što bi moglo dovesti do povećanja tenzija između SAD-a i EU.
Ekonomisti upozoravaju da bi trgovinski rat mogao imati ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju. Povećanje carina može dovesti do rasta cena za potrošače i smanjenja trgovinske razmene, što bi na kraju moglo usporiti ekonomski rast. Pored toga, mnogi analitičari smatraju da bi ovakve mere mogle izazvati lančanu reakciju drugih zemalja da uvedu slične tarife, što bi dodatno pogoršalo situaciju.
U međuvremenu, EU i SAD su pokušali da započnu dijalog kako bi pronašli rešenje za ovo pitanje. Međutim, do sada nije bilo značajnijih pomaka. Trgovinski odnosi između EU i SAD-a su ključni za globalnu ekonomiju, jer ove dve regije predstavljaju najveće trgovinske partnere. Sukobi u trgovini između njih mogu imati dalekosežne posledice po čitav svet.
Zbog svega navedenog, zemlje članice EU su se okupile kako bi razmotrile zajednički pristup ovom problemu. Na sastanku će biti diskutovana strategija kako da se odgovori na američke tarife i kako da se očuva stabilnost na tržištu. Očekuje se da će EU nastaviti da traži diplomatska rešenja, ali će istovremeno biti spremna na akcije ukoliko pregovori ne daju rezultate.
U osvrtu na trenutnu situaciju, jasno je da trgovinske tenzije između SAD-a i EU predstavljaju ozbiljan izazov za globalnu ekonomiju. Ova pitanja zahtevaju pažljiv pristup i saradnju kako bi se izbegli negativni efekti po sve učesnike u trgovini. EU se suočava sa velikim izazovima, ali i sa prilikom da pokaže jedinstvo i odlučnost u zaštiti svojih interesa na globalnoj trgovinskoj sceni.
