Neretko smo svedoci prevara u prodavnicama, a trgovci se služe raznim trikovima kako bi povećali profit na račun potrošača. Jedna od najčešćih prevara odnosi se na meso i suhomesnate proizvode, gde zakidanje na gramaži postaje sve učestalije. U jednom od nedavnih slučajeva, kupac je u prodavnici izmerio pakovanje koje je trebalo da sadrži 100 grama mesa, ali je zapravo imalo samo 78 grama. Ovaj incident izazvao je reakcije na društvenim mrežama, gde su kupci upozoravali jedni druge na ovakve nepravilnosti.
Kupci su na internetu delili svoja iskustva sa sličnim situacijama, tvrdeći da nije reč o izolovanim slučajevima. Na Instagramu je jedan korisnik objavio: „Obratite pažnju, zakidaju na merenju. Na kontrolnoj vagi u marketu izmereno po 78 grama.“ Ova situacija je izazvala zabrinutost među potrošačima, a mnogi su se zapitali koliko često se ovakve prakse dešavaju u supermarketima.
Bivši mesari takođe su se uključili u razgovor, upozoravajući potrošače na razne trikove koji se koriste u mesarama. Jedan od njih je otkrio: „Meso dolazi istovareno s vodom, pa ako vam narežu kilogram šnicli, nakon nekoliko sati u frižideru neće biti jedan kilogram.“ Ova praksa, prema njegovim rečima, omogućava trgovinama da manipulišu težinom i da na taj način povećaju svoj profit.
Osim toga, mesari često ne melju sveže meso, već nude već pripremljeno, čime se rešavaju ostataka. Ovo može biti nepošteno prema potrošačima koji očekuju da plate za kvalitetno i sveže meso. Nažalost, većini kupaca ne pada na pamet da ponovo mere pakovanje mesa kod kuće ili u prodavnici, što često dovodi do situacija u kojima su papirna ili plastična ambalaža uračunata u ukupnu težinu proizvoda.
Osim problema sa gramažom, poznati su i trikovi s prelepljivanjem deklaracija, kao i razlike u cenama između onoga što je prikazano na pultu i onoga što se naplaćuje na blagajni. Takvi slučajevi dodatno potkrepljuju sumnje potrošača i pozivaju na veću pažnju prilikom kupovine.
Na društvenim mrežama se može primetiti porast svesti među potrošačima o ovim prevarama. Mnogi sada obavljaju provere težine proizvoda pre nego što ih kupe, kako bi izbegli zakidanje. Takođe, pozivaju se i na edukaciju o pravima potrošača, kako bi znali kako da reaguju u ovakvim situacijama i zaštite sebe od nepoštenih praksi trgovaca.
S obzirom na sve ove informacije, postavlja se pitanje koliko je zapravo teško dokazati ovakve prevare i šta bi moglo biti učinjeno da se smanje. Prvo, potrošači bi trebalo da budu oprezni i da redovno proveravaju težinu i kvalitet proizvoda koje kupuju. Drugo, trgovci bi trebali da budu transparentniji u vezi s težinom i kvalitetom mesa, kao i da se pridržavaju zakonskih propisa.
U svetlu ovih saznanja, jasno je da je potrebno više akcije kako bi se zaštitili potrošači od prevara u mesarama i prodavnicama. Svaka prijava nepoštene prakse može doprineti stvaranju svesti o ovim problemima i eventualno dovesti do promena u načinu poslovanja trgovaca. Samo tako možemo osigurati da potrošači dobiju ono što plaćaju i da se poštuju njihova prava. U međuvremenu, kupci bi trebali biti oprezni i svesni situacija u kojima se mogu naći, kako bi izbegli neugodnosti prilikom kupovine.
