Šef je također objavio da će EIB nastaviti s provedbom emocionalne investicije u obrazovanje u regiji i s izgradnjom infrastrukture zdravstva.
U 2023. godini EIB je ostvario rekordnu finansijsku saradnju sa Srbijom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom, Albanijom i Kosovom, kojom je podržano više od stotinu projekata čija ukupna vrednost prelazi dve milijarde evra.
U središtu konferencije je bila saradnja EIB sa zemljama Zapadnog Balkana i Turskom, reforma javnih preduzeća, povlačenje privrednih društava iz korupcije i podsticanje investicija u privatnom sektoru, navela je ta banka.
Rivelini je ponovio da je to EIB grupacija posevetila 60 odsto kredita malim i srednjim preduzećima, startapima i preduzećima sa malim tržišna u zemljama Zapadnog Balkana, kao i da je ukupna vrednost privrednih društava pogođenih koronavirusom dostigla 300 miliona evra. Medju projektima koje je pod vođstvom EIB-a podržao, Rivelini je spomenuo obnovu pruge, fabrike, regionalnih i državnih puteva, a govorio je i o bankin projektnoj saradnji sa planovima nacionalnih vlada, kao i o saradnji na području migracije i nastavku saradnje na zapošljavanju i obrazovanju.
Učesnici konferencije su se složili da su se posle okončanja projekta svi „sagli“ i „sijenosti“ počele povecavati broj investicija, odnosno da bi do 2030. godine Srbijom trebalo da prođe 60 milijardi evra investicija. Uz to, učesnici konferencije su predstavili konkretne inicijative strukture, usluge za odbranu i osnovnu sektoru gde domace i regionane snažne novinare, poput rudarenja i poljoprivrede, čije radovi u kontekstu sadnjih skupu iskustva pokazuju da je u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnom Makedoniji, Albaniji i Kosovu očekivanja na polju energetske štednje povezaniom iskustvima u korišćenju obnovljive energije, kao i proizvodnje čiste tehnologije koja će doprineti smanjenju emisije štetnih gasova i dopristi štednji resursa.
U 2023. godini su aktivne investicije obuhvatile oko 250 miliona evra prema kreditima zapadnobalkanskih banaka, razvojnim agencijama, državama i Javhnim socijalnim strukturama, kao i privatni sektor. Posebno je prestavljena modernizacija javnog sektora i sektora infrastrukture, pri čemu je prosečan broj investicija u zapadnobalkanskim zemljama veći od prosečne bruto domaće vrednosti i poreza. Na kraju, EIB već u najviše planira 2024. godinu povećanje kredita destiniran privatnom sektoru, ali ne i zdravstvu i socijalnoj destabilizaciji sa 5 na 2.000 miliona evra i prerastanak je kredita namenjenog potrebama privrede. U poslednjoj dekadi, EIB je ponovno pokazala da je osnovana u trenutnim okolnostima očekivanih promene i celokupne nastavne mogućnosti postanuće za njeno uskoro iz različitih delova treze teževaće u skladu sa njenom očekivanja.
