Evropska unija radi na 15. paketu sankcija protiv Rusije, sa ciljem jačanja postojećih mera protiv zaobilaženja sankcija i izolovanja ruske industrije od uvoza. Šef diplomatije EU Žozep Borelj saopštio je danas da se radi na novim merama tokom razgovora sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Andrijem Sibihom u Kijevu.
Borelj je istakao da je cilj ovih sankcija da se spreči Rusija da proizvodi bez stranih delova, čipova i ostalih komponenti koje su im neophodne. On je naglasio da je potrebno izolovati industrijski kapacitet Rusije od komponenti koje moraju uvoziti iz ostatka sveta.
Ovaj potez EU dolazi u trenutku kada su tenzije između Rusije i Zapada veoma visoke, posebno nakon ruske aneksije Krima 2014. godine i sukoba u istočnoj Ukrajini. EU je uveo niz ekonomskih sankcija protiv Rusije od tada, sa ciljem da se izvrši pritisak na Kremlj da promeni svoje političke akcije.
Novi paket sankcija obuhvataće mere protiv zaobilaženja postojećih sankcija i dodatne restrikcije kako bi se osiguralo da se Rusija suoči sa većim pritiskom. EU je takođe istakla da će nastaviti da sarađuje sa Ukrajinom i drugim zemljama koje podržavaju ovakve mere, kako bi se osiguralo da Rusija odgovara za svoje postupke.
Očekuje se da će se ove nove sankcije uskoro primeniti, iako još uvek nije jasno kada će tačno biti doneta odluka. Međutim, EU je jasno stavila do znanja da će nastaviti da primenjuje pritisak na Rusiju sve dok se ne postigne zadovoljavajući napredak u rešavanju krize u Ukrajini i drugim pitanjima.
Rusija je u prošlosti kritikovala EU zbog uvođenja sankcija, nazivajući ih nepravednim i politički motivisanim. Kremlj je takođe odgovorio kontramerama, uključujući zabranu uvoza određenih proizvoda iz EU. Međutim, EU je istakla da će nastaviti da primenjuje sankcije dok se ne postigne rešenje koje će biti u skladu sa međunarodnim pravom.
U međuvremenu, odnosi između Rusije i Zapada ostaju napeti, posebno u vezi sa situacijom u Ukrajini, Siriji, kao i drugim regionalnim i globalnim pitanjima. EU je ponovila svoju podršku Ukrajini u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kao i u naporima za postizanje mirnog rešenja konflikta.
Sve ovo ukazuje na to da će odnosi između EU i Rusije ostati napeti u narednom periodu, dok obe strane nastavljaju da brane svoje interese i vode politiku pritiska i konfrontacije. Ipak, važno je naglasiti da su dijalog i diplomatski kanali otvoreni, te da postoji mogućnost za rešavanje sporova putem pregovora i kompromisa.
Ukrajina je izrazila zahvalnost EU na podršci i solidarnosti u ovoj situaciji, ističući važnost zajedničkog delovanja u cilju očuvanja mira i stabilnosti u regionu. Sibih je naglasio da će Ukrajina nastaviti da sarađuje sa EU i drugim partnerima kako bi se osiguralo da Rusija snosi odgovornost za svoje postupke i da se postigne trajno rešenje krize.
Kako se situacija bude dalje razvijala, očekuje se da će EU nastaviti da primenjuje pritisak na Rusiju i da će doneti nove sankcije kako bi se osiguralo poštovanje međunarodnog prava i rešenje regionalnih problema. Sve oči su uprte u dalji razvoj događaja i moguće reakcije Rusije na ove nove mere.
