FAO indeks za mart: Prosek miruje, ulja skuplja

Miloš Radovanović avatar

Svetske cene hrane su u martu zabeležile stagnaciju u poređenju sa februarom, uprkos porastu cena biljnih ulja od 3,7 procenata, pokazuje izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) pri UN. Indeks svetskih cena prehrambenih proizvoda (FFPI) za mart 2024. godine iznosi 127,1 poen, što je gotovo nepromenjeno u odnosu na februar kada je iznosio 126,8 poena. Iako je ukupna vrednost indeksa porasla za 6,9 procenata na godišnjem nivou, ona je i dalje za 20,7 procenata manja u odnosu na vrhunac zabeležen u martu 2022. godine.

U izveštaju FAO se naglašava da su cene mesa i biljnih ulja zabeležile rast, dok su cene žitarica i šećera pale. Indeks cena mesa porastao je za 0,9 procenata u martu, dostigavši 118 poena, što predstavlja povećanje od 2,7 procenata u odnosu na mart prošle godine. Ovaj rast je prvenstveno rezultat poskupljenja svinjskog mesa, koje je postalo sve skuplje na globalnom tržištu.

Cene biljnih ulja su u martu porasle za 3,7 procenata, dostigavši 161,8 poena. Ove cene su, međutim, 23,9 procenata više nego u istom mesecu prošle godine. Glavni uzroci ovog rasta su povećane cene palminog, sojinog, suncokretovog i ulja repice. Ova situacija ukazuje na nastavak trenda rasta cena u ovoj kategoriji, koji se može dovesti u vezu sa smanjenjem proizvodnje u nekim ključnim regijama.

S druge strane, cene žitarica su zabeležile pad od 2,6 procenata u martu, dostigavši 109,7 poena. U međugodišnjem poređenju, cene žitarica su niže za 1,1 procenat. Ovaj pad može se pripisati većoj ponudi na tržištu, što je dovelo do smanjenja pritiska na cene. Cene šećera takođe su beležile opadanje, sa mesečnim smanjenjem od 1,4 procenata na 116,9 poena. Ovaj pad je rezultat slabe globalne tražnje, što je ublažilo zabrinutost oko manjih zaliha, a cene šećera su čak 12,3 procenata niže u odnosu na mart prošle godine.

FAO ističe da su globalni tržišni uslovi u martu bili složeni, sa različitim faktorima koji utiču na cene hrane. Iako su neke kategorije doživele rast, drugi segmenti su se suočili sa padom, što ukazuje na promene u potražnji i ponudi na tržištu. Ekonomisti i analitičari prate ove trendove kako bi bolje razumeli dugoročne implikacije po globalnu ekonomiju i sigurnost hrane.

S obzirom na trenutne ekonomske prilike i promene u klimatskim uslovima, FAO apeluje na vlade i relevantne organizacije da preduzmu proaktivne mere kako bi se osigurala stabilnost cena i prehrambena sigurnost, posebno u zemljama koje su najviše pogođene ovim promenama. Ovaj izveštaj naglašava potrebu za strateškim pristupom u upravljanju resursima, kako bi se osigurao održiv razvoj poljoprivrede i proizvodnje hrane.

U svetlu ovih informacija, potrošači i proizvođači bi trebalo da budu svesni trenutnih tržišnih trendova i da se pripreme za moguće promene u cenama. Ove informacije su ključne za donošenje odluka u vezi sa kupovinom i investicijama u poljoprivredu, a kao takve, služe kao vodič za sve učesnike na tržištu hrane.

Miloš Radovanović avatar

Obavezno pročitajte ove članke: