Federalni biro istraživanja (FBI) nedavno je objavio dosijee koji otkrivaju da su agenti tajne službe pratili i prisluškivali telefonske razgovore slavnog pisca Ernesta Hemingveja tokom najmanje 20 godina njegovog života. Ova informacija je dugo bila tajna, ali sada je postala dostupna javnosti.

Sam Hemingvej je bio svestan da ga prate agenti tajne službe, ali su mu prijatelji i porodica govorili da je paranoičan. On je često razgovarao o sumnjama da ga FBI prati, ali se verovalo da je to samo njegova paranoja. Međutim, ispostavilo se da je Hemingvej bio u pravu.

Hemingvej je bio i sam uključen u saradnju sa FBI-om u prvim godinama Drugog svetskog rata, ali su imali nesuglasice. Pisac je smatrao da su agenti ljubomorni na njegovo delo. FBI je pokušao da ga iskoristi kao svog čoveka, ali je Hemingvej prekinuo vezu sa njima 1943. godine i otišao u Evropu da preuzme ulogu ratnog dopisnika.

FBI je počeo da prati Hemingveja još 1940-ih godina kada je bio u vezi sa novinarkom i ratnom dopisnicom Martom Gelhorn. Oni su bili zainteresovani za Hemingvejeve aktivnosti na Kubi, gde je on podržavao revoluciju Fidela Kastra. Biro je takođe smatrao da je Hemingvej simpatizer komunista i mogući sovjetski agent.

Dosijee koji su sastavljeni o Hemingveju sadrže izveštaje o njegovim putovanjima, kontaktima, izjavama i delima. FBI je čak pokušao da spreči Hemingveja da dobije Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine, tvrdeći da je on neprijatelj Amerike.

Hemingvej je patio od depresije, anksioznosti, alkoholizma, fizičkih problema i zdravstvenih tegoba. On je osećao da ga FBI prati i da mu preti, a to je uticalo na njegovo mentalno zdravlje. Na kraju, Hemingvej je sam odlučio da okonča svoj život. Njegova smrt ostaje kontroverzna, a neki članovi njegove porodice su se takođe suočili sa samoubilačkim tendencijama, što je dovelo do širenja glasina o tajanstvenoj „Hemingvejevoj kletvi“.

Ove informacije su izazvale veliku pažnju javnosti i pokrenule pitanja o privatnosti, praćenju i prisluškivanju građana od strane tajnih službi. Hemingvejeva priča je još jedan primer kako je nadzor i praćenje moglo uticati na mentalno zdravlje pojedinca.