Predsednički izbori u Finskoj počeli su jutros na više od 900 biračkih mesta širom zemlje. Biračka mesta će biti otvorena do 20.00 časova, a Ministarstvo pravde će odmah nakon zatvaranja objaviti prve rezultate, prenosi Rojters. U Finskoj danas građani biraju između devet kandidata. Ovi izbori su ujedno i prvo glasanje u toj nordijskoj zemlji otkako je ušla u NATO prošle godine. Pravo glasa ima oko 4,5 miliona ljudi, a birači će se opredeljivati između devet kandidata – šest muškarca i tri žene – i tako odabrati naslednika izuzetno popularnog predsednika Saulija Ninista, kome drugi šestogodišnji mandat ističe u martu i ne može ponovo da se kandiduje.

Poslednje ankete javnog mnjenja ukazuju da su bivši premijer Aleksandar Stub (55) i bivši ministar spoljnih poslova Peka Havisto (65) favoriti, ali se ne očekuje da ijedan kandidat osvoji 50 odsto glasova zbog čega je verovatan drugi krug u februaru. Prema anketama, Stub i Havisto imaju podršku između 23 i 27 odsto glasova, a na treće mestu je predsednik skupštine i krajnji desničar Jusi Hala-aho sa oko 18 odsto. Za razliku od lidera većine evropskih zemalja, predsednik Finske ima izvršnu vlast u određivanju spoljne i bezbednosne politike, posebno kada se radi o zemljama van EU, kao što su SAD, Rusija i Kina, navodi AP.

Ovi izbori predstavljaju važan trenutak za Finsku, kako unutar zemlje, tako i u međunarodnim odnosima. Kako je ovo prva predsednička izborna trka otkako je Finska postala članica NATO-a prošle godine, mnogi posmatrači pažljivo prate ishod ovih izbora koji će pomoći u utvrđivanju smera u kojem će se zemlja kretati u narednom periodu.

Među kandidatima su bivši premijer Aleksandar Stub i bivši ministar spoljnih poslova Peka Havisto, koji se smatraju favoritima prema poslednjim anketama javnog mnjenja. S obzirom na to da se ne očekuje da ijedan kandidat osvoji 50 odsto glasova, verovatan je i drugi krug izbora koji će se održati u februaru. Prema anketama, Stub i Havisto imaju podršku između 23 i 27 odsto glasova, a na treće mestu je predsednik skupštine Jusi Hala-aho sa oko 18 odsto.

Predsednik Finske ima značajnu ulogu u određivanju spoljne i bezbednosne politike zemlje, posebno kada se radi o odnosima sa zemljama van EU, kao što su SAD, Rusija i Kina. Ovi izbori će stoga imati važne posledice ne samo za Finsku, već i za međunarodne odnose, s obzirom na to da će novoizabrani predsednik imati ključnu ulogu u vođenju politike zemlje u spoljnim poslovima u narednom periodu.

S obzirom na to da je ovo prvi put da se izbori održavaju otkako je Finska postala članica NATO-a, mnogi posmatrači su zainteresovani za ishod ovih izbora i kako će oni uticati na dalje postupke i politiku zemlje. Finska ima važnu ulogu u međunarodnim odnosima, posebno kada se radi o odnosima sa velikim silama poput SAD-a, Rusije i Kine, tako da izbor novog predsednika ima značajne posledice za buduće odnose zemlje sa ovim državama.

Kako se očekuje da nijedan kandidat neće osvojiti većinu glasova, verovatan je i drugi krug izbora u februaru. Ovi izbori su stoga važan trenutak za budućnost Finske i njenih odnosa sa drugim zemljama, kao i za unutrašnju politiku zemlje. Novoizabrani predsednik će imati ključnu ulogu u vođenju spoljne politike zemlje i definisanju njenog položaja u međunarodnim odnosima. S obzirom na to da je ovo prvi put da se izbori održavaju otkako je Finska postala članica NATO-a, mnogi posmatrači sa nestrpljenjem iščekuju ishod ovih izbora i kako će on uticati na dalji razvoj zemlje.