Finska je osmu godinu zaredom proglašena za najsrećniju zemlju na svetu prema najnovijem „Svetskom izveštaju o sreći“ koji je objavio istraživački centar Univerziteta u Oksfordu. Ovaj izveštaj se temelji na različitim kriterijumima koji se odnose na kvalitet života, uključujući ekonomske, socijalne i zdravstvene aspekte, kao i subjektivne procene sreće samih građana. Na drugom mestu nalazi se Danska, a na trećem Island, čime se potvrđuje dominacija skandinavskih zemalja na listi najsrećnijih država.
U ovom izveštaju, koji obuhvata podatke iz 2025. godine, analizirane su različite dimenzije sreće, a rezultati pokazuju da skandinavske zemlje imaju visoke ocene u gotovo svim kategorijama. Ključni faktori koji doprinose visokom nivou sreće u ovim zemljama uključuju visok životni standard, efikasne socijalne sisteme, dobru zdravstvenu zaštitu i poverenje građana u institucije.
S druge strane, Srbija se nalazi na 31. mestu, što je napredak u odnosu na prethodne godine, ali još uvek daleko od vrha liste. Faktori koji utiču na sreću građana Srbije uključuju ekonomske izazove, nezaposlenost, kao i političku nestabilnost koja može uticati na opšte raspoloženje stanovništva. Ipak, postoji i mnogo pozitivnih aspekata koji doprinose sreći građana, kao što su bliska porodična i prijateljska povezanost, kao i bogata kulturna tradicija.
Izveštaj takođe naglašava važnost mentalnog zdravlja i socijalne povezanosti kao ključnih elemenata za postizanje sreće. U zemljama sa visokim stepenom sreće, ljudi su obično zadovoljni svojim životima, imaju poverenje u svoje zajednice i osećaju se sigurnima. U Finskoj, na primer, prosek godina obrazovanja je visok, a obrazovni sistem se smatra jednim od najboljih na svetu, što dodatno doprinosi opštem blagostanju.
Pored ovih faktora, značajnu ulogu u sreći građana igra i pristup prirodnim resursima i mogućnost uživanja u prirodi. Finska je poznata po svojim prelepim pejzažima, jezerima i šumama, što pruža mogućnosti za rekreaciju i opuštanje. Ovo je posebno važno u kontekstu sve većeg stresa i brzog načina života u urbanim sredinama.
Uzimajući u obzir sve navedeno, može se reći da sreća nije samo rezultat ekonomskog prosperiteta, već i kvalitetnog života, socijalnih veza i opšteg zadovoljstva. Srbija, iako je na 31. mestu, ima potencijal da unapredi svoje pozicije kroz bolje obrazovanje, jačanje ekonomije i stvaranje povoljnijeg okruženja za život.
Važno je napomenuti da sreća nije statična i da se može menjati u zavisnosti od različitih faktora, uključujući promene u društvenim, ekonomskim i političkim uslovima. Stoga bi Srbija trebala da se fokusira na razvoj strategija koje će poboljšati kvalitet života svojih građana i omogućiti im veće zadovoljstvo.
U zaključku, iako se Finska i dalje drži titule najsrećnije zemlje na svetu, Srbija pokazuje napredak i potencijal za dalji razvoj. Ulaganje u obrazovanje, zdravstvo i jačanje socijalnih veza može doprineti povećanju sreće i blagostanja građana. Svetski izveštaj o sreći služi kao podsticaj za preispitivanje trenutnih politika i mera koje se preduzimaju kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve.
