Predsednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen, nedavno je uputila oštru kritiku na račun stranaka desnice poput Alternative za Nemačku (AfD) koje se kandiduju za izbore za Evropski parlament. Ona je pozvala ove stranke da „očiste svoju kuću“ i da se distanciraju od propagande Kremlja. Von der Leyen je posebno istakla da su neki vodeći kandidati AfD-a pod istragom zbog veza sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
U debati sa drugim kandidatima o budućnosti Evropske unije, von der Leyen je odgovorila na optužbe Andersa Vistisena iz desničarske Danske narodne partije, aludirajući na hapšenje pomoćnika vodećeg kandidata AfD-a zbog špijunaže. Vistisen je optužio von der Leyen da podržava Ukrajinu u njenom sukobu sa Rusijom isključivo zbog političkih interesa.
Nacionalističke antiimigracione stranke planiraju da udruže snage nakon predstojećih parlamentarnih izbora u Evropskoj uniji kako bi stvorile novi blok koji će uzdrmati EU. Ovaj potez pokazuje rastuće poverenje ovih stranaka da bi prvi put od osnivanja EU pre 60 godina mogle da ostvare dovoljno mesta u parlamentu da imaju značajan uticaj na politiku kontinenta.
Pored Alternative za Nemačku, konzervativna Finska partija i desničarska Danska narodna partija su se obavezale da će podržati ovu inicijativu. Zamenik italijanskog premijera, Matteo Salvini, koji je lider desničarske Lige, takođe podržava ovu ideju i uverava političare istomišljenike da se ujedine pre izbora za EU. Salvini je najavio da bi njegovi saveznici u EU, uključujući Nacionalno okupljanje Marine Le Pen u Francuskoj, takođe podržali ovu inicijativu.
U svetlu ovih dešavanja, ključno je analizirati kako bi eventualno ujedinjenje desničarskih stranaka uticalo na budućnost Evropske unije. Ova nova koalicija bi mogla imati značajan uticaj na politiku EU, posebno u oblasti migracije, bezbednosti i ekonomije. Desničarske stranke obično zagovaraju strožu imigracionu politiku i veću suverenost država članica u odnosu na evropske institucije. Njihovo ujedinjenje bi moglo dovesti do jačanja nacionalizma u EU i do izazova za multilateralne politike EU.
S druge strane, suprotstavljanje trenutnoj političkoj situaciji kroz ujedinjenje desničarskih stranaka takođe može doprineti polarizaciji društva u EU, smanjenju saradnje između zemalja članica i otežati donošenje ključnih odluka. Moguće je da bi ova nova koalicija dovela do rasta populizma, ksenofobije i nacionalizma u EU, što bi moglo biti štetno za zajedničke vrednosti i ciljeve Evropske unije.
Konačno, važno je pratiti kako će se ove političke promene odraziti na predstojeće izbore za Evropski parlament i na političku scenu EU u celini. Bez obzira na ishod, jasno je da su desničarske stranke i nacionalističke grupe postale sve značajniji faktor u evropskoj politici, a njihovo ujedinjenje može imati dugoročne posledice za budućnost Evropske unije. Sve oči su uprte u izbore i u to kako će se politička situacija dalje razvijati u Evropi.
