Francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je doputovao u Novu Kaledoniju,a francusku prekomorsku teritoriju koja je pogođena nasilnim protestima. Makron je najavio da će 3.000 francuskih policajaca ostati na ostrvu dokle god to bude potrebno. On je istaknuo da će biti predviđene nove operacije kako bi se ponovno uspostavio poredak na ostrvu jer nema drugog izbora.
Na sastanku sa političkim i poslovnim vođama ostrva, Makron je izjavio da će francuska policija ostati prisutna na ostrvu i tokom Olimpijskih igara u Parizu. On je također istaknuo da smatra da vanredno stanje ne treba da se produži te da će biti ukinuto kada demonstranti uklone barikade s puteva.
Premijer Nove Kaledonije, Luj Mapu, i predsednik Kongresa, Roš Vamjtan, bili su prisutni na sastanku sa Makronom. Vamjtan je lider Kaledonijskog sindikata, najveće stranke u koaliciji za nezavisnost FLNKS. Numeanski sporazum iz 1998. godine je istekao 2021. godine, a pripadnici domorodačkog naroda Kanak ne priznaju rezultate tri referenduma o nezavisnosti.
Protesti na ostrvu su postali nasilni zbog najavljenih promena u ustavu Nove Kaledonije. Francuska vlada planira proširenje prava glasa u Novoj Kaledoniji na francuske građane koji žive na ostrvu više od 10 godina, što je protivno Numeanskom sporazumu. Separatisti smatraju da bi proširenje glasačkog spiska moglo pogodovati profrancuskim političarima.
Francuski zvaničnici su saopštili da je tokom nereda na ostrvu do subote šest osoba poginulo, a dve su povređene tokom razmene vatre na barikadi na severu ostrva. Vlasti su proglasile vanredno stanje što uključuje noćni policijski čas, zabranu javnih okupljanja, prodaju alkohola i nošenje oružja.
Nova Kaledonija je treći najveći proizvođač nikla na svetu, ali oko 20 odsto stanovnika ostrva živi u siromaštvu. Veliki broj turista je ostao zarobljen na ostrvu zbog zatvaranja aerodroma za komercijalne letove, a Francuska, Australija i Novi Zeland su organizovali letove za evakuaciju turista.
Makron je istaknuo da će se nastaviti pregovori o budućnosti ostrva te da će se tražiti politički dogovor. Francuska je anektirala Novu Kaledoniju 1853. godine, a teritorija je prešla u status prekomorske teritorije 1946. godine. FLNKS je pozvao Makrona da pruži više vremena za postizanje političkog dogovora o budućnosti ostrva.
Ukratko, situacija u Novoj Kaledoniji je napeta i zahteva intervenciju francuskih vlasti kako bi se ponovo uspostavio red i mir na ostrvu. Nasilni protesti, različiti politički stavovi i ekonomske teškoće čine ovu teritoriju izazovnom za rešavanje. Postizanje političkog dogovora između različitih strana na ostrvu je ključno za stabilnost i razvoj Nove Kaledonije u budućnosti.
