Francuska je nedavno pokrenula inicijativu koja se tiče Direktive o dužnoj pažnji za održivo poslovanje, koja je na snazi u Evropskoj uniji. Ova direktiva obavezuje kompanije da preduzmu mere za praćenje i obezbeđivanje poštovanja ljudskih prava i zaštite životne sredine u svojim proizvodnim lancima. Francuski ministar zadužen za evropska pitanja, Benžamen Hadad, izrazio je zabrinutost zbog potencijalnog administrativnog opterećenja koje ova direktiva može doneti preduzećima.
U svom obraćanju, Hadad je naglasio da je potrebno pojednostaviti procedure umesto da se uvode dodatni birokratski zahtevi. On smatra da bi kompanije trebalo da budu podržane u svojim naporima da postignu ciljeve održivosti, a ne da budu opterećene dodatnim regulativama koje bi mogle otežati njihovo poslovanje.
Direktiva o dužnoj pažnji ima za cilj da osigura da kompanije preuzmu odgovornost za uticaj svojih aktivnosti na ljudska prava i životnu sredinu. Ovo uključuje procene rizika, kao i implementaciju mera za minimizaciju tih rizika. U praksi, to može da znači da kompanije moraju da sprovedu detaljne analize svojih lanaca snabdevanja, što može biti kompleksan i skup proces.
Kako bi se obezbedila usklađenost sa ovom direktivom, kompanije bi mogle biti primorane da angažuju dodatne resurse, što može dovesti do povećanja troškova poslovanja. To je posebno zabrinjavajuće za manje firme koje možda nemaju kapacitete da ispune sve zahteve. Hadad je ukazao na to da bi nova pravila mogla imati negativan uticaj na konkurentnost evropskih preduzeća na globalnom tržištu.
Osim toga, direktiva se suočava sa kritikama da može stvoriti nejednakosti među kompanijama unutar Evropske unije. Veliki igrači sa dovoljno resursa mogu lakše da se prilagode novim pravilima, dok bi manji subjekti mogli biti dovedeni u nepovoljni položaj. Hadad je naglasio potrebu za ravnotežom između zaštite ljudskih prava i životne sredine i ekonomskih interesa preduzeća.
Francuska vlada se nada da će kroz dijalog i saradnju sa drugim članicama EU pronaći rešenje koje će zadovoljiti sve strane. U tom smislu, očekuje se da će se u budućnosti organizovati sastanci na nivou EU kako bi se razmotrila ova tema i pronašla najbolja rešenja za implementaciju direktive.
Iako je cilj direktive plemenit, postoje ozbiljne sumnje u njenu izvodljivost. Kritičari ističu da bi prekomerna regulativa mogla da obeshrabri preduzeća da se angažuju u inicijativama koje promovišu održivost, zbog straha od kazni ili dodatnih troškova. Umesto toga, predlažu se alternativni pristupi koji bi mogli da motivišu kompanije da preuzmu odgovornost za svoje delovanje, bez opterećenja dodatnom birokratskom regulativom.
U ovom kontekstu, moguće je da će francuski apel dovesti do revizije postojećih pravila i pronalaženja načina za njihovo pojednostavljenje. U svakom slučaju, pitanje održivog poslovanja i zaštite ljudskih prava ostaje u fokusu evropskog zakonodavstva, a kako će se situacija razvijati ostaje da se vidi.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će Evropska unija reagovati na francuski zahtev i da li će doći do promene u pristupu direktivi o dužnoj pažnji. Mnogi analitičari smatraju da je ključno pronaći ravnotežu između zaštite prava i interesa preduzeća, kako bi se postigao održiv razvoj koji koristi svima. Ova debata će zasigurno oblikovati budućnost poslovanja u Evropi i uticati na način na koji kompanije operišu u kontekstu globalnih izazova.
U zaključku, inicijativa Francuske ukazuje na sve veći pritisak na Evropsku uniju da preispita svoje regulative u cilju zaštite i održivosti, dok istovremeno osigurava da preduzeća mogu da funkcionišu efikasno i konkurentno na globalnom tržištu.
