Pacovi se često percipiraju kao štetočine i prljave životinje, ali francuski umetnik Ogistin Linjije otkrio je da ovi glodari vole da prave selfije. Linjije je postavio kameru na kavez pacova nakon što ih je istrenirao da se sami fotografišu pritiskanjem dugmeta svaki put kada bi uzeli po malo šećera.

Ovaj eksperiment je deo postdiplomskih studija umetnika, koje je sproveo uz pomoć dva pacova koje je kupio u prodavnici za životinje u Francuskoj. Koristeći mehanizam koji im je davao šećer kad god bi pritisnuli dugme, obučio ih je da se sami fotografišu.

Autoportreti pacova su privukli pažnju javnosti i ovo je bilo interesantno istraživanje tema poput smanjenog raspona pažnje i uticaj algoritama društvenih medija. Linjije je izjavio da je ovaj eksperiment bio inspirisan naučnim istraživanjima psihologa B.F. Skinnera iz pedesetih godina prošlog veka. Pacovi su zahvaljujući treningu počeli da istražuju svoje novo okruženje i da povezuju pritisak na dugme sa dobijanjem šećera.

Kada su pacovi shvatili mehanizme za dobijanje šećera, Linjije ih je vratio u normalan kavez, ali ovog puta dugme nije ispuštalo šećer svaki put kada se pritisne. Umesto toga, oslobađanje šećera je bilo nasumično raspoređeno, ali su pacovi i dalje pritiskali dugme iz nagona i navike.

Njihovi autoportreti su bili zanimljivi i raznoliki, a neki su izgledali kao da su nastali na čistoj, beloj pozadini, dok su drugi bili više u stilu prikazivanja lica izbliza. Linjije je istakao da je ovo istraživanje odražavalo taktiku koju koriste kompanije društvenih medija i aplikacije za sastanke, kako bi korisnici bili aktivniji.

Uzbuđen zbog ishoda eksperimenta, Linjije je konstatovao da svaki put kada pacovi pritisnu dugme, podigne im se dopamin u mozgu, što predstavlja tačan trenutak kada su dodirnuli dugme. Ovo je bila fascinantna spoznaja za umetnika, ali i značajna sa psihološkog i društvenog aspekta.

Ovaj eksperiment je otvorio nova istraživačka polja za proučavanje ponašanja životinja, ali i promišljanje o uticaju tehnologije na njih. Pacovi su pokazali sposobnost prilagođavanja i učenja, ali i ljudsku manipulativnu moć kada je reč o algoritmima društvenih medija. Njihovi autoportreti su postali simbol samosvesti i inteligencije, ali i izazov za promišljanje o prirodi veze između životinja, tehnologije i ljudskog društva.