U velikim svetskim metropolama poput Tokija, Njujorka, Pariza i Hong Konga sve je veći trend traženja mikro-stanova, čija kvadratura može biti i manja od deset kvadratnih metara. Ovaj trend se polako, ali sigurno, širi i na srpsku prestonicu, Beograd. Iako se još nije stiglo do devet kvadrata kao u Tokiju, garsonjere su ubedljivo najtraženije stambene jedinice za kupovinu u Beogradu, posebno u centralnim delovima grada kao što su Vračar, Stari grad, Savski venac i Zvezdara.
Prema podacima sajta za oglašavanje nekretnina 4zida, prosečna cena kvadrata u staroj gradnji na Savskom vencu dostiže čak 3.976 evra, dok na Starom gradu kvadrat košta 3.778 evra. Postoji velika potražnja za garsonjerama zbog njihove blizine ključnim gradskim sadržajima, poslovnim centrima i fakultetima, ali i zbog brzog povrata investicije i lakše prodaje.
Iako minimalna površina garsonjere prema Pravilniku o uslovima i normama iznosi 26 kvadrata, u oglasima se mogu naći stanovi čija je kvadratura jednocifrena. Ovo se posebno odnosi na smeštajne jedinice poput adaptiranih podruma, tavana i vešernica, koje se preuređuju za stanovanje. Turisti koji kratko borave u Beogradu često biraju male stanove blizu centra po povoljnim cenama.
Investitori koji kupuju garsonjere za izdavanje postižu prinos na ulaganje od 5% do 7% godišnje, što je veoma konkurentno u poređenju sa drugim tipovima investicija. Garsonjere se takođe često koriste za kratkoročno izdavanje putem platformi kao što su Airbnb. Glavni nedostatak ovih stanova je ograničen prostor, ali su zato ekonomični kada je u pitanju održavanje i energetska efikasnost.
U Beogradu se trenutno najmanji stan oglašava za cenu od 52.000 evra, dok se garsonjere manje od 20 kvadrata mogu naći po cenama koje zavise od lokacije. Investitori najčešće grade velike stanove, ali postoji velika potražnja za malim stanovima, posebno garsonjerama, zbog njihove atraktivnosti za izdavanje ili za mlade ljude koji prvi put ulaze u vlasništvo nad nekretninama.
