Gradska izborna komisija (GIK) Beograda proglasila se nenadležnom za zahtev koalicije „Srbija protiv nasilja“ za ponavljanje glasanja na svim biračkim mestima na teritoriji Beograda. Predsednik GIK Zoran Lukić potvrdio je da su zahtev uputili Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) na dalje postupanje. Međutim, predsednik RIK Vladimir Dimitrijević istakao je da je jedino GIK Grada Beograda nadležna da naloži ponavljanje glasanja na pojedinim biračkim mestima, a ne da naloži ponavljanje celih izbora.
RIK se ne može uključiti u sprovođenje aktuelnog izbornog postupka u Beogradu, niti uticati na raspisivanje novih izbora. On je naglasio da ponavljanje celog izbornog postupka zavisi isključivo od drugih državnih organa, a nikako od volje organa za sprovođenje izbora. Ni RIK, ni GIK, ne mogu da utiču na to da li će se izbori ponoviti ili ne, već da je njihov zadatak da izbori budu sprovedeni u skladu sa zakonom.
Ovo je samo jedan od faktora koji su doveli do turbulencija u vezi sa izborima u Beogradu. Još jedan važan aspekt je bio i izbor za gradonačelnika, na kojima su se nadmetao sadašnji gradonačelnik, Aleksandar Vučić i Zoran Alimpić. Ovi izbori su bili poznati po svojoj izuzetno niskoj izlaznosti – tek nešto više od 40% građana izašlo je na glasanje. Ovakva niska izlaznost bila je jedna od glavnih tema izbora.
Iako su izbori bili zasnovani na principima demokratije, mnogi su isticali da su bili nedemokratski i da je cela izborna kampanja bila zasnovana na nenormalno agresivnom i prljavom lobiranju i marketingu. Također, mnogi su tvrdili da su izborni rezultati bili unapred poznati, što je dovelo do dalje polarizacije već ionako podeljenog društva.
Ponavljanje izbora na svim biračkim mestima je još jedan korak ka rešavanju ovih problema. Međutim, mnogi smatraju da ovakvo rešenje nije dovoljno, jer se problemi tiču dubljih strukturalnih i sistemskih nedostataka u izbornom procesu. Nezadovoljstvo građana u vezi sa izborima u Beogradu odnosi se na čitavu političku scenu, te se ove nedelje očekuju dalje reakcije i koraci ka rešavanju ovih problema.
Možda najveći problem je to što se ovi izbori smatraju lošim signalom za demokratiju u Srbiji. Izlaznost od 40% ukazuje na to da mnogi građani izgubili povereje u političke institucije, dok prljava i agresivna kampanja, kao i nedemokratski aspekti izbora, dodatno doprinose tom mišljenju.
Sama procedura izbora u Srbiji sastoji se od više koraka. Prvo, centralna izborna komisija je ta koja organizuje i sprovodi izbore, odnosno njeni lokalni odbori organu lokalne samouprave. Međutim, problemi sa nadležnostima i procedurama, kao i sa integritetom samih izbora, postali su dominantna tema izbora u poslednje vreme.
Šta dalje sa izborima u Beogradu? To je teško pitanje, ali na kraju dana, svi se slažu da je najvažnije da verodostojnost institucija i izbornog procesa ostane netaknuta. Mnogi ističu da je ključno odrzati integritet izbora, te da treba pronaći načine da se ova pitanja reše na zadovoljstvo svih strana. U ovom trenutku, ostaje videti kako će se situacija dalje odvijati, te kakvi će biti dalji koraci u vezi sa izborima u Beogradu.
