Naučnici upozoravaju na alarmantnu situaciju u vezi sa austrijskim ledenjacima, koji bi mogli nestati u bliskoj budućnosti zbog klimatskih promena. Prema izveštaju agencije dpa, istraživanje austrijsko-britanskog tima objavljeno u časopisu The Cryosphere naglašava da bi globalna temperatura trebala da ostane ispod 1.5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko razdoblje kako bi se sačuvao barem deo ledene mase. Nažalost, trenutni trendovi ukazuju na to da svet ide prema povećanju temperature od 2.7 stepeni.
Između 2006. i 2017. godine, u regionima Octal i Stubaital, potpuno se otopilo pet ledenjaka, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije. Ova otapanja nisu izolovani slučajevi; glečeri u italijanskim Dolomitima su takođe dostigli tačku bez povratka. Prema najnovijim istraživanjima, ovi glečeri će se nastaviti topliti i smanjivati čak i ako globalno zagrevanje prestane.
Andrea Sekuro, istraživač sa Univerziteta Ka’Foskari u Veneciji, istakao je da ovi glečeri više ne doprinose balansu globalne klime. Oni ne akumuliraju masu osim u godinama sa veoma obilnim snežnim padavinama. Sekuro je upozorio da je situacija kritična i da će ovi glečeri nestati kroz nekoliko decenija, ako se trenutni trendovi nastave.
Jedan od najpoznatijih italijanskih glečera, Marmolada, poznat i kao Kraljica Dolomita, suočen je sa mogućnošću potpunog nestanka do 2040. godine. Istraživači ukazuju na zagrevanje kao glavni uzrok, koje je posledica povećane koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi. Ova situacija ne samo da predstavlja ekološki problem, već i potencijalno ugrožava lokalne zajednice koje zavise od vode i resursa koje glečeri obezbeđuju.
Zajedno sa nestankom glečera, dolazi i do promene u ekosistemima koji se oslanjaju na ledenjačke vode. Vode koje se otapaju iz glečera često su ključne za reke i jezera, koja služe kao izvor pijaće vode za milijone ljudi. Smanjenje ovih vodnih resursa moglo bi izazvati ozbiljne probleme, uključujući sukobe zbog vode i smanjenje poljoprivredne proizvodnje.
Kako bi se suočili sa ovim izazovima, naučnici i aktivisti pozivaju na hitne akcije kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i usporilo globalno zagrevanje. Održive prakse, kao što su korišćenje obnovljivih izvora energije i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, ključne su za očuvanje preostalih ledenjačkih masa.
Uprkos alarmantnim upozorenjima, mnogi se suočavaju s otporom prema promenama koje su potrebne za zaštitu životne sredine. Političke odluke često se donose na osnovu kratkoročnih ekonomskih interesa, dok su dugoročne posledice klimatskih promena još uvek nedovoljno prepoznate.
U ovom trenutku, važno je da se globalna zajednica ujedini u borbi protiv klimatskih promena. Mnogi naučnici smatraju da bi globalno delovanje moglo biti ključno za očuvanje preostalih glečera i zaštitu ekosistema koji zavise od njih. Kroz obrazovanje i podizanje svesti, moguće je mobilisati ljude da podrže politike koje favorizuju održivost i očuvanje prirodnih resursa.
U zaključku, nestanak glečera u Austriji i Italiji upozorava nas na hitnost delovanja u vezi sa klimatskim promenama. Ako ne preduzmemo odgovarajuće mere, sledeće generacije će se suočiti sa posljedicama koje će biti teške za prevazilaženje. Očuvanje ledena je neophodno ne samo za prirodu, već i za ljude koji zavise od tih resursa. U ovom trenutku, svet mora da se okrene ka održivijim praksama kako bi obezbedio budućnost za sve.
