Globalna ekonomija će se, prema najnovijem izveštaju Svetske banke, stabilizovati u 2024. godini, nakon tri godine nestabilnosti. Međutim, očekuje se da će rast biti slab, ispod nedavnih istorijskih standarda. Po procenama Svetske banke, globalni rast će iznositi 2,6% u 2024. godini, sa blagim povećanjem na 2,7% u periodu 2025-26, što je manje od proseka od 3,1% pre Kovid-19 pandemije.

Prognoze pokazuju da će zemlje koje čine većinu svetske populacije i BDP-a nastaviti da rastu sporije nego pre pandemije. Posebno zabrinjavajuće je stanje najsiromašnijih ekonomija koje se suočavaju sa visokim nivoima duga, ograničenim trgovinskim mogućnostima i skupim klimatskim događajima. Svetska banka naglašava potrebu za podsticanjem privatnih investicija, smanjenjem javnog duga i unapređenjem obrazovanja, zdravstva i osnovne infrastrukture u zemljama u razvoju.

Najsiromašnije zemlje, posebno one koje dobijaju povlaštenu pomoć od Međunarodne asocijacije za razvoj, neće moći postići stabilnost bez međunarodne podrške, ističe Indermit Gil, glavni ekonomista Svetske banke. Prognoze za rast ekonomija u razvoju pokazuju da će tempo rasta biti sporiji u narednom periodu, ali se očekuje ubrzanje u ekonomijama sa niskim prihodima.

Uprkos stabilizaciji globalne ekonomije, predviđa se da će jedna od četiri ekonomije u razvoju ostati siromašnija nego pre pandemije, dok se jaz u prihodima između ekonomija u razvoju i naprednih ekonomija očekuje da se proširi. Očekuje se da će dohodak po glavi stanovnika u ovim ekonomijama rasti sporije, znatno ispod proseka pre pandemije.

Što se tiče inflacije, prognoze pokazuju smanjenje u narednim godinama, ali nešto sporije nego što je očekivano. S tim u vezi, centralne banke će biti oprezne u smanjenju referentnih kamatnih stopa, što će zadržati globalne kamatne stope na višem nivou u poređenju sa prethodnim decenijama. Ovo može dovesti do strožijih globalnih finansijskih uslova i slabijeg rasta u ekonomijama u razvoju.

Svetska banka ističe važnost javnih investicija u ubrzanju privatnih ulaganja i podsticanju ekonomskog rasta. Povećanje javnih investicija može biti ključna poluga za politiku u ekonomijama u razvoju. Takođe, analiza pokazuje da male države, sa populacijom od oko 1,5 miliona ili manje, trpe hronične fiskalne teškoće i da su u visokom riziku od dužničke krize. Podrška kroz sveobuhvatne reforme i efikasnije trošenje prihoda može pomoći u rešavanju ovih problema.

U zaključku, Svetska banka poziva na ciljane globalne politike i podršku za ekonomije u razvoju kako bi se postavile na održiviji fiskalni put. Važno je da se preduzmu koraci za povećanje privatnih investicija, smanjenje javnog duga i unapređenje osnovnih sektora poput obrazovanja i zdravstva kako bi se podstaknuo ekonomski rast u narednim godinama.