Tokom godina, javnost, mediji i korisnici širom sveta postajali su sve više svesni pitanja sajber bezbednosti. Otkrića koje su napravili „zviždači“ poput Edvarda Snoudena, bivšeg visokog agenta američke agencije NSA, potvrdila su ono što je do tada bilo manje-više poznato – države, obaveštajne službe, ali i mnoge kompanije žele pristup privatnim podacima korisnika.

Međutim, često se zaboravlja da je Google dominantan igrač na tržištu pametnih telefona – Android ima oko 82% svetskog tržišta, dok Apple sa iOS uređajima ima oko 16% tržišnog udela. Ovo znači da Google dominira tržištem glasovnih asistenata sa veštačkom inteligencijom, sa svakim Android uređajem proizvedenim u poslednjih osam godina koji ima Asistenta.
S obzirom da je Asistent prisutan na svakom Android uređaju, to znači da je Google uvek prisutan na tim uređajima, prateći i snimajući glasovne komande, čak i kada se pametni telefon ne koristi.

Ako je Google pomoćnik aktiviran na uređaju kao aplikacija, uvek osluškuje glasovne komande, pa se postavlja pitanje da li sluša sve druge razgovore ili druge zvukove u svojoj blizini. Sve što se izgovori odnosi se na aplikaciju Pomoćnik, a ta interakcija se može obrisati. Međutim, automatsko brisanje razgovora nakon određenog vremena je podrazumevano isključeno.

Google poziva korisnike da provere sve informacije iz interakcije sa aplikacijom Pomoćnik, a i da individualno klone razgovore sa svojih uređaja. Na kraju, ostaje na korisnicima da odluče da li će ostaviti online trag svakog svojeg koraka, ili će preduzeti korake da sebi omoguće privatnost.