Prema Poreskoj fondaciji iz SAD-a, 2022. godine radnici širom Evrope plaćali su oko jednu trećinu svojih primanja u obliku poreza. Za Evropu je uobičajeno da visina poreza značajno varira od zemlje do zemlje, pri čemu zapadnoevropske i razvijene zemlje imaju znatno više poreze. Danska, Austrija, Portugal, Švedska i Belgija su neke od zemalja sa najvišim stopama poreza na dohodak građana, dok Rumunija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo i Severna Makedonija imaju najniže poreze.

Danci smatraju da uplate poreza predstavljaju ulaganje u kolektivnu budućnost zemlje i društva, te da su zadovoljni visokim porezima zbog kvalitetnih usluga koje dobijaju. Danska važi za drugu najsrećniju zemlju na svetu četvrtu godinu zaredom, a poseduje i model tržišta rada koji pruža fleksibilnost za poslodavce i sigurnost za radnike. Takođe, Švedska takođe ima visoke poreze, ali građani smatraju da su oni ulaganje u dobro funkcionisanje društva i kvalitetne javne usluge. Ostale zemlje poput Austrije i Belgije imaju visoke poreske stope, ali se takođe pružaju kvalitetne usluge, posebno u oblasti zdravstvenog i socijalnog osiguranja.

U zemljama istočne i jugoistočne Evrope poput Rumunije, Bugarske i Bosne i Hercegovine, niži porezi služe kao način privlačenja inostranih investicija i obezbeđenja boljeg životnog standarda. Međutim, ove zemlje se suočavaju sa izazovom sivog tržišta i pokušavaju da povećaju prihode od poreza.

Prosečne plate u zemljama sa višim porezima, poput Danske i Austrije, takođe su veće, čime se ublažava finansijski pritisak od poreza. Međutim, inflacija može dodatno povećati pritisak na plaćanje viših poreza, dok će rast cena potrošača dovesti do dodatnog pritiska na novčanike.

U zaključku, porezi u Evropi značajno variraju, ali se smatraju ulaganjem u bolju budućnost i bolje javne usluge, čime se nadoknađuje visoko poresko opterećenje. Ipak, inflacija može dodatno otežati situaciju građana u budućnosti.