Građani Evropske unije imaju pravo da glasaju na izborima za Evropski parlament u zemlji u kojoj trenutno žive ili u zemlji porekla, s tim da ako odluče glasati u obe zemlje, mogu biti kažnjeni zatvorom ili novčanom kaznom od 15.000 evra. Prema podacima UN, oko 13,7 miliona građana EU živi u zemlji članici koja nije njihovo matično mesto, a kako bi se sprečilo duplo glasanje, postoji procedura koja zahteva registraciju na dodatnoj listi u opštini u kojoj trenutno žive.

Rok za registraciju je bio 1. maj, a opštine su bile obavezne da dostave spisak dodatnih birača državnim organima. Međutim, informacije se ne prosleđuju uvek kako treba, što može dovesti do problema. Prethodni izbori za Evropski parlament 2019. pokazali su da samo oko 10% potencijalnih birača je razmenjeno između zemalja članica EU, pa postoji mogućnost duplog glasanja.

Obrasci za registraciju i dalje se razlikuju u evropskim opštinama, što dovodi do problema sa koordinacijom i kompatibilnošću. Iako je Komisija EU izdala preporuke i alate, još uvek postoje nedostaci u sistemu. Nepravilnosti na prethodnim izborima, poput slučaja u Danskoj 2014. godine, pokazuju da je duplo glasanje ozbiljan problem.

Komisija EU je predložila direktivu za zaštitu izbornih prava građana EU, ali to nije primenjeno na vreme za ovogodišnje izbore. Duplo glasanje može biti korišćeno kao politička taktika, što ugrožava demokratiju. Navodno, mnogi građani planiraju da glasaju u obe zemlje, iako znaju da je to nezakonito, jer veruju da imaju pravo na to.

Holanđanka koja je želela ostati anonimna izjavila je da njen prijatelj nije kažnjen jer je glasao u obe zemlje, a sama se interesuje za politiku EU i želela bi da može glasati u obe zemlje. Mnogi građani se organizuju da glasaju duplo, iako znaju da je to nezakonito, smatrajući da imaju pravo na to. Problemi sa koordinacijom i nedostacima u sistemu nastavljaju da budu izazov za izbore za Evropski parlament.