Građani Srbije su u februaru 2024. godine nastavili da se zadužuju u bankama, a nivo duga stanovništva povećan je za 120 miliona evra, čime je ukupni dug prešao granicu od 14 milijardi evra. Ovaj trend ukazuje na to da je potražnja za kreditima i dalje prisutna, uprkos visokom nivou kamatnih stopa.
Prema poslednjem Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije, u februaru su građani uzeli dodatnih 63,4 miliona evra u gotovinskim kreditima i 44 miliona evra za stambene kredite. Ovaj rast duga je najveći mesečni skok zaduženja od oktobra 2024. godine, sa povećanjem od gotovo jednog procenta (0,9%).
U međuvremenu, godišnja analiza pokazuje da su građani u poslednjih dvanaest meseci pozajmili ukupno 1,2 milijarde evra, od čega je 766 miliona u gotovinskim kreditima, a 351 milion u hipotekarnim. Od ukupnog duga od 14 milijardi evra, 6,7 milijardi se odnosi na gotovinske kredite, dok je 5,99 milijardi za stambene kredite.
Iako se čini da su građani radoznali za uzimanje kredita, zanimljivo je da se ovaj skok u popularnosti banaka ne može objasniti nižim kamatnim stopama. Naprotiv, krediti su poskupeli. Poslednji podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da su kamatne stope u januaru porasle u tri od četiri kategorije kredita. Ponderisana nominalna kamatna stopa za stambene kredite u dinarima dostigla je 10,89%, dok je u evrima iznosila 5,03%.
Za gotovinske kredite, kamatna stopa za rok vraćanja od jedne do pet godina pala je na 10,8% za dinarske kredite, ali je porasla na 3,69% kod kredita vezanih za evro. Ove tendencije ukazuju na to da građani, uprkos visokom trošku zaduživanja, nastavljaju da se odlučuju za kredite, postavljajući pitanje šta će se desiti kada kamate zaista padnu.
Stručnjaci smatraju da će, ukoliko se nastavi ovakav trend zaduživanja, eventualno smanjenje kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke dodatno uticati na srpsko tržište kredita. Smanjenje kamatnih stopa u Evropi moglo bi da pritisne euribor, koji je trenutno ispod 2,4%, a time i kamatne stope na kredite u Srbiji.
Građani Srbije očigledno su se suočili s ekonomskom krizom koja ih je primorala da se dodatno zadužuju, iako su kamatne stope visoke. Mnogi se nadaju da će se situacija promeniti i da će biti mogućnosti za povoljnije uslove zaduživanja, ali trenutno se čini da je potražnja za kreditima jača od straha od visokih kamata.
U svetlu ovih informacija, neizvesnost u vezi s ekonomskim oporavkom i kamatnim stopama ostaje prisutna. Kako se situacija bude razvijala, očigledno je da će odluke građana o zaduživanju zavisiti od budućeg kretanja kamatnih stopa i opšteg ekonomskog stanja. U međuvremenu, banke beleže rast potražnje za kreditima, što može značiti da su građani spremni da preuzmu rizik u nadi za boljim finansijskim uslovima u bliskoj budućnosti.
