Dug stanovništva u Srbiji porastao je za 4,7 odsto u januaru 2023. godine u odnosu na isti period prošle godine, dok je dug pravnih lica povećan za 1,6 odsto, a dug preduzetnika smanjen za 0,6 odsto, navodi se u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Ukupan dug stanovništva iznosi 1.495,13 milijardi dinara, pri čemu je najveći deo duga bio na ime gotovinskih kredita i kredita za stambenu i adaptaciju u iznosu od 695,70 milijardi i 661,10 milijardi dinara, redom.

Kada je reč o kašnjenju u otplati, preduzetnici su imali najveću docnju od 6,3 odsto, dok su pravna lica imala kašnjenje od 2,9 odsto, a stanovništvo 2,4 odsto. Iz ovih podataka možemo zaključiti da su preduzetnici imali najveće probleme u izmirivanju svojih obaveza prema bankama.

Ipak, ukupan dug stanovništva je i dalje u porastu, što ukazuje na rastući finansijski teret koji građani nose. Ovo može imati negativne posledice i na bankarski sektor, jer povećanje kašnjenja u otplati može dovesti do smanjenja prihoda banaka i rasta nenaplativih kredita. Takođe, smanjenje kreditnog rejtinga pojedinaca može uticati i na njihovu sposobnost zaduživanja u budućnosti, što može usporiti ekonomski oporavak.

Ovi podaci ukazuju na potrebu da se preduzmu mere za smanjenje zaduženosti građana i unapređenje finansijske pismenosti kako bi se sprečilo dalje povećanje dugova i kašnjenja u otplati. Takođe, banke bi trebale da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se osigurale od rizika nenaplativih kredita i osmislile programe za pomoć građanima koji imaju problema sa otplatom svojih obaveza.

Ukupan dug stanovništva u Srbiji je i dalje visok i predstavlja ozbiljan izazov za finansijski sektor i celokupnu ekonomiju zemlje. Neophodno je da relevantne institucije preduzmu odgovarajuće mere kako bi se smanjio finansijski teret građana i osiguralo održivo zaduživanje i finansijska stabilnost.