U januaru 2025. godine, Republički zavod za statistiku objavio je podatke koji ukazuju na pad broja izdatih građevinskih dozvola. U ovom mesecu izdato je ukupno 1.526 dozvola, što predstavlja smanjenje od 5,5 procenata u poređenju sa istim mesecem prethodne godine. Ovaj trend pada dozvola zabeležen je već sedmi put u poslednjih osam meseci, što ukazuje na moguće probleme u građevinskom sektoru i ekonomiji u celini.
Od ukupnog broja izdatih dozvola, 81,9 procenata odnosi se na izgradnju zgrada, dok preostalih 18,1 procenat čine dozvole za ostale građevine. Kada se posmatra samo segment zgrada, 79,8 procenata dozvola je izdano za stambene objekte, dok 20,2 procenata pripada nestambenim zgradama. Ovi podaci sugeriraju da se i dalje naglasak stavlja na stambenu izgradnju, što može biti odgovor na stalnu potražnju za stanovima u urbanim sredinama.
Prema izdatim dozvolama u januaru, planira se izgradnja 1.703 stana, pri čemu prosečna površina stana iznosi 71,5 metara kvadratnih. Ova informacija dodatno naglašava fokus na stambene jedinice, ali i ukazuje na to da se investitori i dalje trude da odgovore na potrebe tržišta, uprkos smanjenju ukupnog broja dozvola.
Vrednost planiranih radova novogradnje u januaru 2025. godine iznosi 82,2 procenata od ukupno predviđene vrednosti radova, što može signalizirati da investitori i dalje imaju ambiciozne planove, ali se suočavaju sa izazovima koji utiču na proces dobijanja dozvola i realizaciju projekata.
Posmatrano prema geografskim oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, gde se očekuje da će se realizovati 37,4 procenata svih građevinskih aktivnosti. Sledeće su Južnobačka oblast sa 8,3 procenata, Zaječarska oblast sa 7,6 procenata, Sremska oblast sa 7,2 procenata i Šumadijska oblast sa 6,3 procenata. Ovi podaci ukazuju na to da Beograd ostaje glavno mesto za investicije i razvoj, dok druge oblasti pokazuju znake stabilnosti u građevinskom sektoru, ali sa znatno manjim procentima.
Pad u broju izdatih građevinskih dozvola može biti rezultat više faktora, uključujući ekonomske pritiske, promene u zakonodavstvu, kao i moguće povećanje troškova izgradnje i materijala. Investitori mogu biti oprezniji u trenutnim uslovima, te je moguće da se slični trendovi nastave u budućnosti ako se situacija ne stabilizuje.
U svetlu ovih podataka, stručnjaci upozoravaju da bi moglo doći do usporavanja u građevinskom sektoru, što može imati dalekosežne posledice na tržište nekretnina i ekonomiju u celini. S obzirom na to da je građevinska industrija često pokazatelj opšteg ekonomskog stanja, pad broja dozvola može ukazivati na oprez investitora i potrošača, što može usporiti rast u ovom sektoru.
Sve u svemu, iako su podaci o izdatim građevinskim dozvolama u januaru 2025. godine zabrinjavajući, važno je pratiti trendove u narednim mesecima. Ukoliko se pad nastavi, to može dovesti do značajnih promena na tržištu nekretnina, kao i u širem okviru ekonomskih aktivnosti u zemlji. U ovom trenutku, ključno je da se ulažu napori kako bi se stimulisala građevinska aktivnost i osigurao stabilan rast u ovom važnom sektoru.
