Prestupna godina, koja ima jedan dan više od obične godine i toga 29. februara, smatra se baksuznom u mnogim kulturama, uključujući Grke. Postoje mnogi običaji i verovanja vezana za ovaj dan, od kojih su neki:

Grčka tradicija govori da ne treba sklapati brakove tokom prestupne godine, jer prema verovanju neće biti uspešni. Međutim, ukoliko se mladenci ipak odluče za venčanje, preporučuje se da žena zaprosi muškarca kako bi se „skinuo baksuz“. Ako muškarac odbije, tradicija nalaže da mora dati poljubac i pokloniti ženi svilene rukavice.

Takođe, smatra se da nije preporučljivo započinjati poslove 29. februara, jer se veruje da će rezultati tih poslova biti loši. Poljoprivrednici posebno vode računa o ovom „lošem znamenju“ i izbegavaju sadnju biljaka u prestupnoj godini.

U Škotskoj se veruje da se na prestupni dan veštice okupljaju da čine pakosti, dok se u Rusiji smatra da su prestupne godine vremenski nepovoljne i da postoji veći rizik od smrti. Na Tajvanu, roditeljima se savetuje da udaju svoje kćerke pre prestupnog meseca, kako bi izbegle loše zdravlje.

Razlog postojanja prestupnih godina je usklađivanje kalendarske godine sa solarnom godinom, odnosno vremenom koje je potrebno Zemlji da obiđe Sunce. Zemlji za to putovanje treba 365 dana i 5 sati, 48 minuta i 45 sekundi, zbog čega se dodaje jedan dan svake četiri godine.

Egipćani su prvi usklađivali kalendarsku i sunčevu godinu, dok su Rimljani dodali jedan dan u svaku četvrtu godinu, odnosno 29. februar. Ovaj sistem je usvojen 1582. godine i primenjuje se i danas.

Uzimajući u obzir sve ove tradicije i verovanja, važno je da svako donese odluke koje smatra najboljim za sebe, bez obzira na baksuz ili mitove koji ih okružuju. Važno je da poštujemo tradiciju drugih kultura, ali i da se oslonimo na svoju intuiciju i razum prilikom donošenja važnih odluka.