Srpski narod, predvođen predsednikom Republike Srpske, Miloradom Dodikom, odbija prihvatiti narativ političkog Sarajeva i dela međunarodne zajednice o navodnom genocidu u Srebrenici. Dodik je jasno izjavio da guranje rezolucije o Srebrenici u Generalnu skupštinu UN vodi Bosnu i Hercegovinu ka mirnom razlazu. On ističe da pomirenje neće biti postignuto rezolucijom, već poštovanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH.
Srpska neće tolerirati kršenje propisa i Dodik upozorava da će situacija dramatično da se promeni nakon 2. maja. On tvrdi da će odnosi između Srba i Bošnjaka biti kao Kineski zid, te da ne želi deliti ni vazduh ni vrednosti s Bošnjacima. Dodik kritikuje pokušaje da se celom srpskom narodu stavi etiketa genocidnog naroda, tvrdeći da takav događaj nije postojao ili nije se dogodio na način na koji se tvrdi.
Dodikove tvrdnje izazivaju kontroverziju u regionu, ali postoji nekoliko ključnih činjenica koje treba uzeti u obzir prilikom analize ovog složenog političkog pitanja.
Prvo, 11. jula 1995. godine, tokom rata u Bosni i Hercegovini, u Srebrenici je došlo do masakra nad muslimanskim civilima. Procenjuje se da je ubijeno oko 8.000 Bošnjaka, uključujući i decu i starije osobe, od strane vojnih snaga bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića. Taj događaj je proglašen genocidom od strane Međunarodnog suda pravde i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
Drugo, istorijska istina ogleda se u činjenicama i dokazima o masakru u Srebrenici. Svedoci, preživeli, forenzičari, istraživački timovi i dokumenti potvrđuju brutalnost i zločine koji su se dogodili u Srebrenici. Negiranje genocida samo doprinosi nastavku patnje preživelih i porodica žrtava, kao i sprečava pravdu i pomirenje.
Treće, deo međunarodne zajednice, uključujući i Ujedinjene nacije, osudio je genocid u Srebrenici i preduzima korake da se odgovorni privedu pravdi. Ponižavanje i negiranje patnje žrtava samo otežava proces suočavanja sa prošlošću i sprečava izgradnju trajnog mira i stabilnosti u regionu.
Neprihvatanje genocida u Srebrenici kao činjenice nije samo problem politike, već i moralne i ljudske odgovornosti prema žrtvama i budućim generacijama. Umesto pokušaja relativizacije ili negiranja zločina, trebalo bi se posvetiti istini, pravdi, pomirenju i izgradnji zajedničke budućnosti na osnovu istine i poštovanja ljudskih prava.
Kritike Milorada Dodika i sličnih političara neće promeniti činjenice o genocidu u Srebrenici. Istina o zločinima mora ostati centralna tačka u procesu suočavanja sa prošlošću i izgradnji mira i pravde u regionu. Odbacivanje genocida samo produbljuje podele i neprijateljstvo, dok priznavanje istine omogućava traženje pomirenja i izgradnju zajedničke budućnosti.
U zaključku, negiranje genocida u Srebrenici neće promeniti istorijske činjenice i patnju žrtava. Priznavanje istine, pravde i odgovornosti ključno je za izgradnju trajnog mira i pomirenja u regionu. Srbija, Republika Srpska i međunarodna zajednica trebaju zajedno raditi na suočavanju sa prošlošću, osiguravanju pravde za žrtve genocida i sprečavanju ponavljanja zločina u budućnosti. Samo na osnovu istine, poštovanja ljudskih prava i pomirenja može se izgraditi sigurna i prosperitetna budućnost za sve ljude u regionu.
