Španski radnik Hoakin Garsija uspeo je da izbegne dolazak na posao punih šest godina, a da to niko nije primetio. Garsija je radio kao nadzornik izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode u gradskoj upravi Kadiza, ali je jednog dana odlučio da prestane dolaziti na posao zbog sve većeg stresa koji je doživljavao.

Njegov plan da se ne pojavi na poslu nije primećen jer je došlo do nesporazuma između različitih odeljenja, gde su svi mislili da je neko drugi zadužen za nadgledanje zaposlenih. Garsijino odsustvo je otkriveno tek kada je nominovan za nagradu za dugogodišnji rad i posvećenost, a njegovi nadređeni su tada saznali da se godinama nije pojavljivao na poslu.

Kada je upitan za objašnjenje, Garsija je tvrdio da je prestao dolaziti na posao jer je bio žrtva maltretiranja i sukoba na radnom mestu. Tokom svoje šestogodišnje pauze, iskoristio je slobodno vreme za studiranje filozofije. Međutim, kao posledica otkrivanja njegovog odsustva, Garsija je kažnjen novčanom kaznom od preko 27.000 evra.

Ovaj neobičan slučaj postavlja pitanja o efikasnosti nadzora u velikim organizacijama i ističe važnost jasne komunikacije između različitih odeljenja. Činjenica da je Garsija uspeo da izbegne odlazak na posao punih šest godina govori o propustima u sistemu kontrole i nadzora koji bi trebali da budu prisutni u svakoj organizaciji.

Ova priča o radniku koji je uspeo da izbegne posao na tako dug period je zaista fascinantna i neverovatna. Pokazuje koliko je važno imati dobru organizaciju, jasnu komunikaciju i efikasan sistem kontrole kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti.

Na kraju, Hoakin Garsija će ostati zapamćen kao radnik koji je uspeo da izbegne posao punih šest godina, ali će isto tako biti upozorenje za sve organizacije da poboljšaju svoje mehanizme nadzora i kontrole kako bi sprečile slične slučajeve u budućnosti.