Pretnje predsednika SAD Donalda Trampa da će uskratiti savezna sredstva za katastrofe ukoliko Kalifornija ne promeni svoje prakse upravljanja vodama delovale su kao daleka prošlost. Dva dana nakon tih izjava, Tramp je izrazio samo reči hvale za ovu saveznu državu. „Ne može biti zlatnog doba bez Golden Stejta. To je sjajna zemlja, fantastična,“ rekao je predsednik u pomirljivom tonu dok je sa suprugom Melanijom obilazio požarišta širom Los Anđelesa. Na izlasku iz aviona Air Force One dočekao ga je guverner Kalifornije Gevin Njusom, koji ga je srdačno zagrlio. Da nismo znali ništa o odnosima ovih političara, mogli bismo pomisliti da su stari prijatelji, a ne povremeni žestoki rivali.
Iako Tramp pokušava da ponudi ruku pomirenja i obećava saradnju u obnovi Kalifornije, to malo znači onim stanovnicima koji danas više nego ikad sanjaju o otcepljenju od ostatka Sjedinjenih Država. Nova inicijativa za glasanje, kojom se birači pitaju treba li Kalifornija da postane nezavisna država, dobila je zvanično odobrenje za prikupljanje potpisa. Ova ideja nije nova, već će to biti najmanje treći pokušaj kalifornijskih secesionista da ostvare „Calexit“ i prikupe dovoljno potpisa kako bi inicijativa došla na glasački listić.
Međutim, za uspeh će morati da prikupe 546.651 potpis, što nije lak zadatak; rok za predaju potpisa ističe 22. jula. Ako se potpisi prikupe na vreme, na glasačkom listiću u novembru 2028. biće postavljeno pitanje: „Treba li Kalifornija napustiti Sjedinjene Američke Države i postati slobodna i nezavisna država?“ Ako najmanje 50 posto birača učestvuje, a 55 posto njih glasa za, to bi bilo shvaćeno kao „izglasavanje nepoverenja Sjedinjenim Državama“ i „izražavanje volje naroda Kalifornije“ za nezavisnost.
Tramp je uspeo da osvoji manje od 40 posto glasova u Kaliforniji, koja je na kraju izabrala Kamalu Haris, njegovu suparnicu iz iste države. Zategnuti odnosi između predsednika Trampa i kalifornijskih vlasti, predvođenih guvernerom Njusom, snažno utiču na dinamiku odnosa između Kalifornije i Vašingtona. S veličinom stanovništva koja odgovara Kanadi, kalifornijska privreda, da je samostalna, bila bi peta na svetu. Gubitak takvog privrednog entiteta bio bi ozbiljan udarac za Sjedinjene Države, zahtevajući nove trgovinske sporazume i radne dozvole.
Ipak, stručnjaci za ustavno pravo upozoravaju da pristalice pokreta za otcepljenje ne treba previše da se uzbuđuju. Pravni izazovi i složen postupak koji bi usledili u slučaju uspeha takvog referenduma mogli bi značajno otežati proces secesije. Čak i ako se prikupe potrebni potpisi, neizvesno je koliko će birači biti spremni da podrže ideju o nezavisnosti, s obzirom na ekonomske i političke posledice koje bi to moglo doneti.
U međuvremenu, Trampovi komentari o Kaliforniji i pokušaji da se uspostavi saradnja sa državnim vlastima mogu se shvatiti kao strategija za ublažavanje tenzija, ali i kao pokušaj da se umiri javnost koja je sve više podeljena po pitanju statusa Kalifornije unutar Sjedinjenih Država. S obzirom na trenutnu situaciju, Kalifornija se suočava sa brojnim izazovima, uključujući prirodne katastrofe, ekonomsku neizvesnost i političke tenzije koje bi mogle oblikovati njen budući put.
U svetlu ovih događaja, pitanje nezavisnosti Kalifornije postaje sve relevantnije, a politički pejzaž u Sjedinjenim Državama se nastavlja menjati. Kako se bliži rok za prikupljanje potpisa, pažnja javnosti će biti usmerena na to da li će se Kalifornija zaista usuditi da krene ka putu nezavisnosti ili će nastaviti da se bori unutar okvira Sjedinjenih Američkih Država.
