Mađarska preuzela predsedavanje Evropskom unijom, a kao jedan od svojih prioritetnih ciljeva istaknula politiku proširenja Unije. U programu mađarskog predsedavanja istaknuto je da je EU dugo bila angažovana na osiguravanju evropske perspektive za Zapadni Balkan te da je integracija ovog regiona korisna za EU u ekonomskom, bezbednosnom i geopolitičkom smislu.

Očekivanja za uključivanje Srbije u novi talas proširenja su porasla, naročito s obzirom na nedavne izjave o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, koje su istaknute kao ključne za evropske integracije Zapadnog Balkana. Međutim, nedostatak sastanaka i dogovora na visokom nivou između Beograda i Prištine postavlja pitanje kako dalje napredovati.

Odlazeći visoki komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj ističe važnost normalizacije odnosa između Kosova i Srbije za stabilnost regiona, dok istovremeno naglašava da obaveze obe strane ostaju važeće. Američki ambasador u Srbiji, Kristofer Hil, takođe podržava normalizaciju odnosa kao ključnu za evropske integracije Srbije.

Međutim, postoji zabrinutost zbog nedostatka napretka u dijalogu između Beograda i Prištine, što može otežati proces pristupanja Srbije EU. Uz to, urušen kredibilitet EU kao posrednika u dijalogu dodatno komplikuje situaciju.

Iako postoji dobra volja Mađarske da pomogne Srbiji na putu evropskih integracija, trenutni politički kontekst može ograničiti njihovu sposobnost da utiču na proces. Pored toga, teško je govoriti o novom talasu proširenja, s obzirom na složenost reformi koje su potrebne za pristupanje EU. Normalizacija odnosa sa Prištinom ostaje ključno pitanje za dalji napredak Srbije ka članstvu u EU.