Oni koji su prisiljeni da podignu kredit iz banke kako bi dobili krov nad glavom sa nadom i strahom očekuju odluke Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije koje će biti donesene tokom njihovih sastanaka u četvrtak. Ove odluke će uticati na referentne kamatne stope i njihov dalji trend.

Referentna kamatna stopa Evropske centralne banke je trenutno na nivou od 4,5%, dok je kamatna stopa Narodne banke Srbije bila spuštena u prethodnim mesecima ali je sada zadržana na 6%. Iako referentne kamatne stope padaju, međubankarske kamate i domaće bankarske kamate ne prate taj trend, dok cene stanova i dalje beleže rast.

Prosečna cena stanova u Beogradu je oko 2.640 evra sa trendom rasta od početka godine. Uprkos slaboj prodaji i stagnaciji na tržištu nekretnina, cene stanova ne pokazuju znakove opadanja. Investitori i kupci i dalje su zainteresovani za ulaganje u nekretnine, čime se održava visok nivo cena. Pad kamatnih stopa bi mogao pozitivno uticati na one koji su u potrazi za hipotekarnim kreditima kao jedinim načinom da obezbede sebi krov nad glavom.

Ekonomski analitičari pripisuju slabu prodaju nekretnina manjku kreditnih kupaca. Kamatne stope za hipotekarne kredite su trenutno relativno visoke, što otežava situaciju za potencijalne kupce. Trend pada kamatnih stopa bi mogao dovesti do povećanja tražnje za kreditima. Međutim, postoje i faktori koji otežavaju situaciju na tržištu, kao što je veliki broj neuseljenih stanova koji nisu dostupni za prodaju.

Jedini način da dođe do normalizacije cena kvadrata je povećanje ponude i smanjenje marže investitora-graditelja. Cene novogradnje bi mogle pasti, posebno u svetlu trenutnog pada cena materijala kao što su građevinski čelik. Ipak, problem postoji i u velikom broju neuseljenih stanova koji su u vlasništvu pojedinaca kao oblik štednje ili investicije, što dodatno otežava situaciju na tržištu nekretnina.