Krediti u evrima u evrozoni beleže pad, prema podacima Evropske centralne banke (ECB), a očekuje se da će taj trend nastaviti nakon što je ECB danas ponovo smanjila svoju referentnu kamatnu stopu. Kamatna stopa je oborena za 25 bazičnih poena, odnosno 0,25 procentnih poena, i od 12. marta 2024. godine iznosiće 2,5%. Ovaj korak ukazuje na dodatno slabljenje kamata u evrozoni i potencijalno povoljnu situaciju za dužnike.
Pad euribora, koji se koristi kao referentna stopa za varijabilne kredite, takođe se očekuje. U poslednjih šest meseci, euribor je pao sa 3,36% na 2,5% za tromesečni i sa 3,47% na 2,35% za šestomesečni presek. Ovo ukazuje na to da će mnogi korisnici kredita u evrima doživeti smanjenje kamata i rata, što je posebno važno za one koji imaju stambene ili potrošačke kredite.
Međutim, situacija u Srbiji je nešto drugačija. Prema podacima Narodne banke Srbije, kamatne stope na stambene kredite su tokom 2024. godine bile „zakovane“ na nešto iznad 4,5%, ali su u januaru 2024. porasle na 5,06%. Ovaj rast je iznenadio mnoge, s obzirom na opšti trend pada kamata u evrozoni. Stabilnost kamatnih stopa u Srbiji delimično je rezultat uredbe NBS koja je od septembra 2023. godine ograničila nominalnu kamatnu stopu na najviše 4,08%.
Ova administrativna mera je smanjila kamatnu stopu na tržištu sa 6,4% na oko 4,5%. Slična uredba je donesena i za 2025. godinu, a najnoviji zakon predviđa da će nominalna kamata biti ograničena na 5%. Ove mere su dovele do toga da su banke već maksimizirale svoje kamate, što može predstavljati izazov za dužnike.
S druge strane, gotovinski krediti za građane pokazuju nešto bolju situaciju. Kamatne stope na kredite sa ročnošću otplate od dve do pet godina su pale sa 3,52% na 3,49% u poslednjih šest meseci. Iako je ovaj pad deluje zanemarljivo, on je pozitivan znak, posebno s obzirom na trend pada euribora. Postoji nada da će se kamate nastaviti kretati naniže, iako je teško očekivati da će ponovo pasti ispod nule, kao što je to bio slučaj između 2014. i 2022. godine.
Prema novom zakonu koji se priprema, biće postavljeno ograničenje maksimalne kamate (ponderisana kamata sa tržišta plus 25%), ali se očekuje da konkurencija i veći obrt na tržištu gotovinskih kredita neće dozvoliti značajan rast kamata. Ovo može biti od koristi za dužnike koji traže povoljnije uslove.
U zaključku, iako trend pada kamata u evrozoni može pružiti određene prednosti dužnicima, situacija u Srbiji ostaje složena. Ograničenja koja su postavila regulatorna tela mogu pomoći u stabilizaciji tržišta, ali i dalje postoje izazovi sa rastućim kamatnim stopama. S obzirom na trenutne okolnosti, dužnici u Srbiji će morati da prate razvoj situacije na finansijskom tržištu i da budu spremni na moguće promene u uslovima zaduživanja.
