Građani Hrvatske su prvi pokrenuli bojkot najvećih trgovinskih lanaca zbog previsokih cena, a ubrzo su im se pridružili i potrošači iz Srbije i Crne Gore. Na ovaj način, Hrvati su organizovali protestni šoping u obližnjem Trstu, gde su se zatekli pred cijenama koje su ih iznenadile. Među najzanimljivijim proizvodima su se našle špagete koje koštaju svega 80 centi, dok su omekšivači koštali 2.65 evra, a veliki pakovanje Nutelle, koje je bilo na sniženju od 10 posto, 6.74 evra. Pasirani paradajz se mogao kupiti za 71 cent, dok je 18 rolni toalet papira koštalo blizu 10 evra.
Ova situacija je dovela do velikog broja građana koji su u subotu posetili Trst, uključujući i Slovence koji su se uputili u šoping zbog praznika u njihovoj zemlji. Prema podacima Poreske uprave Hrvatske, bojkot prodavnica i usluga je u petak, 31. januara, dao najbolje rezultate, što je dodatno osnažilo akciju.
Organizatori bojkota, internet platforma „Halo, inspektore“, procenjuju da su trgovci u Hrvatskoj u protekle dve nedelje bojkota izgubili više od 80 miliona evra, što predstavlja oko dva posto od ukupnog godišnjeg prihoda deset najvećih trgovačkih lanaca u zemlji. Ova informacija ukazuje na ozbiljnost situacije i nezadovoljstvo potrošača.
U Srbiji su takođe zabeleženi rezultati bojkota. Poreska uprava Srbije je objavila da je ukupan promet u pet trgovinskih lanaca, uključujući „Delhaize“ (Maxi i Shop&Go), „Mercator“ (Roda i Idea), „DIS“, „Univerexport“ i „Lidl“, u petak, 31. januara, bio manji za više od 423 miliona dinara u poređenju sa četvrtkom, 30. januara. Tokom ovog dana, izdato je 865.758 fiskalnih računa, a ukupan promet iznosio je 911.110.569 dinara, dok je dan ranije izdato 1.157.985 fiskalnih računa uz promet od 1.334.431.914 dinara.
Ovi podaci jasno ukazuju na to da je bojkot imao značajan uticaj na prodaju u ovim trgovinskim lancima, što se može smatrati uspehom akcije koju su pokrenuli potrošači. U kontekstu ekonomske krize i rastućih cena, ovakvi protesti postaju sve učestaliji, a građani traže načine da se suprotstave neprihvatljivom poskupljenju.
Ova situacija u Hrvatskoj i Srbiji može se posmatrati kao deo šireg trenda potrošačkog nezadovoljstva koje se širi regionom. Građani su sve svesniji svojih prava i spremni su da se bore protiv nepoštenih cena i praksi trgovaca. U svetlu ovih dešavanja, trgovci bi mogli biti primorani da preispitaju svoje cene i strategije kako bi zadržali potrošače.
Protestni šoping u Trstu, kao i bojkot u Hrvatsku i Srbiji, ukazuju na to da potrošači imaju moć da utiču na tržište i da se njihovo nezadovoljstvo može manifestovati kroz konkretne akcije. U vremenu kada su mnogi suočeni sa finansijskim pritiscima, ovakvi oblici protesta postaju sve važniji u očuvanju potrošačkih prava.
U zaključku, bojkot trgovinskih lanaca u Hrvatskoj i Srbiji predstavlja značajan odgovor potrošača na rastuće cene i nezadovoljstvo s trenutnom ekonomskom situacijom. Ovaj trend može imati dugoročne posledice na način na koji trgovci formiraju cene i pristupaju svojim kupcima, dok istovremeno šalje poruku o važnosti zajedničkog delovanja potrošača u borbi za pravednije tržišne uslove.
