Jedno pitanje na završnom ispitu iz istorije izazvalo je brojne polemike u javnosti. Pitanje se odnosilo na period Hladnog rata, a maturanti su trebali odgovoriti o kom sukobu je reč. Sporno pitanje je glasilo: „Pažljivo pročitajte odlomak iz istorijskog izvora i zaključi o kom sukobu je reč. Formirale su se dve suprotne političke linije: na jednom polu politika SSSR i demokratskih zemalja, usmerena ka podrivanju imperijalizma i učvršćivanju demokratije, a na dugom polu politika SAD i Engleske usmerena ka jačanju imperijalizma i ugušivanju demokratije“. Učenici su imali četiri ponuđena odgovora: Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, Hladni rat i Sukob u Ruandi, pri čemu je tačan odgovor bio treća opcija.

Hladni rat je naziv za period vojnih i političkih tenzija između zemalja Istočnog i Zapadnog bloka nakon Drugog svetskog rata. Istoričari se i danas ne slažu oko detalja ovog sukoba, a naziv „hladni“ se koristi zato što dve sukobljene strane nikada nisu vodile oružani sukob velikih razmera. Polemika je pokrenuta oko toga da li deca od 14 godina mogu razumeti i odgovoriti na takvo pitanje, te koliko su kroz školovanje mogli razviti kritičko mišljenje.

Istoričar Milovan Pisari smatra da pitanje samo po sebi nije problematično, već je kontekst važan, s obzirom na savremene geopolitičke zbivanja. Međutim, smatra da deca u osnovnoj školi ne mogu razumeti kompleksnost Hladnog rata i propagandu koja se može skrivati iza ovakvih pitanja. Također, ističe da bi deca trebala učiti o ratu iz perspektive običnog čoveka, a ne samo velikih sila i vojski.

Pisari tvrdi da mladi ne znaju šta je Hladni rat, Sovjetski Savez i propaganda, te da ne mogu razumeti suštinu pitanja. Smatra da školstvo treba više da radi na razvoju analitičkih veština kod dece, te da je apsurdno očekivati od tinejdžera da razumeju složene teme poput Hladnog rata. Potrebno je naglasiti važnost obrazovnog sistema i razvoja kritičkog razmišljanja učenika kako bi mogli sazrevati u buduće građane koji razumeju i preispituju svet oko sebe.