Šengenski sporazum EU omogućava slobodno kretanje ljudi bez graničnih kontrola širom velike većine kontinentalne Evrope, ali nedavno su mnoge zemlje ponovo uvele „privremene kontrole“ zbog terorističkih napada, ilegalnih migracija i osumnjičenih koji beže u Šengen zonu.

Pandemija kovida u martu 2020. godine pokazala je koliko je ovaj sistem politički ranjiv, jer su mnoge zemlje članice zatvorile granice prema svojim susedima. Ovo je bio najznačajniji povratak graničnih kontrola unutar EU u poslednjih nekoliko decenija, stvarajući strahove u Briselu da se Šengen polako raspada.

Šengen treba da bude prostrano područje bez granica, ali interni pregledi granica suprotni su ovom principu. Privremena zatvaranja i kontrole dozvoljene su samo kao poslednji korak, u izuzetnim situacijama, ali neke zemlje tvrde da se nalaze u ovakvim okolnostima.

Nemačka, Švedska, Austrija, Francuska i druge zemlje trenutno sprovode privremene granične kontrole iz različitih razloga, uključujući terorističke pretnje i povećanje migracija. Nemačka reaguje na napad u Zolingenu, dok Švedska povećava mere zbog eskalacije nasilja u Izraelu. Francuska je tokom Olimpijskih igara u Tokiju takođe uvela privremene kontrole.

Izbor novog komesara za unutrašnje poslove i migracije iz Austrije, zemlje koja je takođe preispitivala Šengen, dodatno je pojačao strahove da se ovaj sporazum urušava. Mađarska je pretila prevoženjem neregularnih migranata u Belgiju kao odmazdu za kaznu Evropskog suda pravde.

Evropska komisija ističe da Šengen garantuje slobodno kretanje za preko 425 miliona građana EU, ali aktuelni događaji ukazuju na kršenje ovog principa. Poslanici Evropskog parlamenta pozvali su na odgovornost komesarku za unutrašnje poslove zbog situacije sa Šengenom.

U međuvremenu, zemlje poput Nemačke i Francuske najavljuju ukidanje privremenih kontola, ali mnogi strahuju da je ovo kraj „Evrope bez granica“. Šengen se suočava sa izazovima koji postavljaju pitanje budućnosti ovog sporazuma i slobode kretanja širom EU.